Posejdon

 

Kronov i Rejin sin, jedan od dvanaest olimpskih bogova. On je sa braćom Zevsom i Hadom vladao svetom; žrebom je odlučeno da Posejdon gospodari penastim morem, Had – carstvom mrtvih, a Zevs – nebom, dok su zemlja i Olimp pripali svoj trojici. Posejdon se, iako nerado, pokorava starijem bratu Zevsu. On potresa zemlju i ima svu vlast nad morem; svojim trozupcem uskomešava talase, izaziva ili smiruje bure, obezbeđuje dobru plovidbu ili razbija lađe na pučini. Sa suprugom Amfitritom, Posejdon stanuje u zlatnim dvorima u dubinama Egejskog mora, a kad izađe na zemlju, pod njegovim koracima podrhtavaju sve planine i šume. Njegova kola vuku gorostasni konji zlaćane grive, i to takvom brzinom da im talasi ne okvase osovinu. Posejdonov bojni poklič snažan je poput uzvika deset hiljada ljudi.

Zajedno sa Atenom i Herom, Posejdon je učestvovao u zaveri protiv Zevsa i stoga otac bogova nije uvek bio naklonjen mlađem bratu; on ga je poslao da sa Apolonom godinu dana služi trojanskom kralju Laomedontu i da sagradi bedeme Troje. Posejdon je često iskorišćavao Zevsovu neopreznost i osujećivao njegove namere. Tako je u vreme Trojanskog rata, kad je Zevs uklonio pogled sa bojnog polja, Posejdon pohitao u grčki logor da podstakne na borbu Ajanta, Idomeneja i ostale grčke junake. U tom ratu Posejdon je bio uvek na strani Grka; samo zahvajujući njemu, Ahil je izbegao smrt pred nabujalom vodom Ksanta. Jedino je zaštitio trojanskog junaka Eneju, kome je sudbina dodelila da produži trojansku kraljevsku lozu. Posejdon nije mogao da se pomiri sa odlukom da trojanski bedemi, koje je on izgradio, padnu u zaborav, a da na obalama Troade ostanu utvrđenja koja su podigli Grci oko svojih lađa. Stoga mu je Zevs dozvolio da zauvek uništi i peskom prekrije utvrđenja koja su izgradili smrtnici.

U starijem predanju Posejdon je stariji od Zevsa; Kron ga je progutao, kao i ostalu svoju decu, ali je Zevs kasnije oslobodio braću i sestre, a zatim je, zajedno sa njima, započeo borbu sa titanima. Posle pobede Kronovih potomaka, za gospodara sveta je, po Gejinom savetu, izabran Zevs, koji je braći i sestrama dodelio njihove časti. Po Zevsovoj volji, Posejdon je na granici mora, na bedemima koji su okruživali Tartar, postavio bronzana vrata.

 

posejdon slika

 

U Arkadiji se pripovedalo da je Posejdona lukava Reja sakrila među ovce, a da je Kronu umesto deteta dala da proguta ždrebe. Drugi kažu da je Kron bacio Posejdona u more jer mu je bilo prorečeno da će ga sin svrgnuti sa prestola. Reja je odnela Posejdona na ostrvo Rodos, gde su ga odnegovali telhini, koji su mu napravili trozubac. Posejdon se kasnije zaljubio u Haliju, sestru telhina, koja mu je rodila šest silovitih sinova i kćerku Rodu. Njegova druga mladalačka ljubav bila je lepa Teofana, kćerka kralja Bizalta. Ona je imala brojne prosioce, ali je Posejdon ukrao lepu devojku i, da bi umakao goniocima, preobrazio je sebe u ovna, a Teofanu u ovcu. Plod njihove ljubavi bio je predivni zlatoruni ovan, koji je kasnije preneo Friksa u Kolhidu. Osim zakonite supruge Amfitrite, čiju je ljubav zadobio uz pomoć jednog delfina, Posejdon je voleo mnoge boginje i smrtnice, kojima se približavao u raznim oblicima – kao pastuv, ptica, bik ili delfin. Da bi zadobio ljubav boginje Demetre, Posejdon se preobrazio u pastuva i u tom vidu je oplodio boginju, koja mu je rodila konja Ariona i jednu kćerku, čije ime niko nije smeo da izgovori. Od njegovih brojnih ljubavnica najpoznatije su Etra, Amimona, Meduza, Keleno, Hiona, Alopa i Tiro, a od njegove dece – Tezej, Nauplije, Pegaz i Hrisaor, Lik i Euripil, Pelija i Nelej, Eumolp i Hipotont. Njegov zakoniti sin je Triton. Posejdon je i otac divova i junaka koji su bili rodonačelnici mitskih naroda ili kraljevskih loza: kiklopa Polifema, Ota, Efijalta i Nausitoja. Kad je Odisej oslepio Polifema, Posejdon je svojom mržnjom progonio junaka i onemogućavao mu povratak u zavičaj.

Posejdon se često sukobljavao sa bogovima oko prevlasti nad pojedinim gradovima i oblastima. Sa Atenom se sporio oko atinskog Akropolja i trezenske oblasti (slika ispod), sa Herom – oko Arga, sa Helijem – oko Akrokorinta, sa Zevsom – oko Egine, a sa Dionosom – oko Naksosa. Posejdon u tim sporovima nije imao sreću, jer su sudije gotovo uvek davale prednost njegovim rivalima.

 

posejdon slika1

 

U mitu i u kultu Posejdon je povezan sa konjem. Pripovedalo se da je on stvorio prvog konja Skifija, i to udarcem trozupca u stenu ili da je tu životinju stvorila zemlja kad je na nju palo Posejdonovo seme. Posejdon je i ukrotitelj konja i zaštitnik viteških takmičenja sa konjima; mnogim junacima – Pelopu, Peleju, Idi, Adrastu – Posejdon je darivao božanske konje. Kao bog mora, u mitu i u kultu Posejdon je često povezivan i sa bikom, koji simboliše riku talasa. Prema jednom predanju, on je stvorio bika i često je slao tu životinju da kazni svoje neprijatelje i druge zločince.

Posejdon potresa zemlju; njegova pojava često izaziva nepogode i zemljotres. U vreme Trojanskog rata, kad su bogovi stupili u borbu, Posejdon je tako silno uzdrmao Troadu, da se i Had prestrašio da će se zemlja provaliti i da će Sunčeva svetlost stići do njegovog mračnog i vlažnog carstva.

Posejdon je prastaro božanstvo, koje je od davnina poštovano na grčkom kopnu, posebno na Peloponezu (Sparta, Tenar, Telpusa, Istam, Mantineja). Tablice sa linearnim pismom iz Pila, prestonice Posejdonovog sina Neleja, pokazuju da je Posejdon tu poštovan još u vreme mikenske kulture kao glavno božanstvo i da mu se daruju bogate žrtve. Posejdon je prvobitno bog kopnenih voda, tvorac brojnih izvora, tesno vezan za vlažnost zemlje i njenu plodnost. On je hranilac i oplođivač rastinja (Phytalmios), ukrotitelj i gospodar konja (Hippios), silni zemljotresac (Gaiaochos), zaštitnik od zemljotresa (Asphalios) i moćni gospodar mora (Pelagios). Posejdon je zaštitnik ribarstva i moreplovstva, osnivač gradova i rodonačelnik brojnih plemena i naroda. Najčešće mu se prinose na žrtvu bikovi i konji, i to na taj način što se bacaju u vodu. Njemu je posvećen osmi dan u mesecu. U njegovu čast slavljene su na Istmu, kod Korinta, istamske igre, koje su se sastojale u utrkivanju kolima. Posejdonovi atributi su trozubac, konj i delfin.

 

posejdon slika2

 

U likovnoj umetnosti Posejdon je predstavljan kao dostojanstven, zreo muškarac, sa kovrdžavom gustom kosom i bradom. Njegove predstave iz arhajskog doba veoma su slične Zevsovim; prikazan je nag, u pokretu ili u mirnom stavu, odeven u dug hiton i himation. Na keramičkim pločicama iz njegovog svetilišta u Korintu (VI vek stare ere) Posejdon je prikazan kako jaše na konju ili kako se vozi na kolima sa Amfitritom. Najčuvenija je Posejdonova bronzana statua koja je izvađena iz mora kod rta Artemiziona (oko 460. godine stare ere). Na zapadnom zabatu Partenona predstavljen je sukob između Posejdona i Atene zbog prevlasti nad Atikom, a na istočnom frizu tog hrama Posejdon je prikazan pokraj Apolona i Artemide. Počevši od IV veka stare ere, Posejdon se prikazuje u karakterističnom stavu, oslonjen na desnu nogu, koja je položena na stenu, prednji deo lađe ili delfina, sa trozupcem ili ribom u rukama. Tek u helenističko-rimskoj umetnosti, Posejdon, odnosno Neptun, često je prikazivan u pratnji hipokampa, tritona, Nereida i ostalih stanovnika mora.