Kronova i Rejina kćerka, sestra i zakonita supruga vrhovnog boga Zevsa. Kron je progutao Heru odmah posle rođenja i ona je živela u očevoj utrobi sve dok je nije oslobodio njen najmlađi brat Zevs. U vreme borbe između Zevsa i Krona, titanka Reja poverila je Heru na čuvanje Okeanu i Tetiji. Zevs se još tada u tajnosti sjedinio sa sestrom i ostao je sa njom u nezvaničnom braku tri stotine godina. Drugi pripovedaju da su Heru vaspitavale Asterionove kćerke ili Pelazgov sin Temen. Tek posle pobede bogova nad titanima, svečano je proslavljeno Zevsovo i Herino venčanje. Taj sveti brak sklopljen je na krajnjem zapadu, pokraj Okeana, a na venčanje su došli svi bogovi i doneli skupocene poklone. Hera je dobila na dar zlatne jabuke, koje su joj se toliko dopale da ih je zasadila u vrtu bogova. Kao mesto Zevsovog i Herinog venčanja pominju se i ostrva Krit, Samos i Eubeja.
Prema jednom arkadskom predanju, Zevs je lukavstvom zadobio Heru. On se preobrazio u kukavicu i sleteo na brdo Tornak, a zatim je izazvao oluju i kišu. Hera, koja se šetala brdom, sela je da se odmori, a prozebla i pokisla kukavica sletela joj je na krilo. Boginja se sažalila na pticu i privila je na grudi, a Zevs je istog trenutka pokazao svoj pravi lik. Hera je pristala da se sa njim sjedini tek kad joj je on obećao brak. Od tada se brdo Tornak naziva Kokigion (Kukavičje brdo).
Hera je rodila Zevsu sina Aresa i kćerke Ejlejtiju i Hebu. Neki pripovedaju da je boginja mogla sama da rađa decu. Takmičeći se sa suprugom, ona je sama rodila Hefesta. Kasnije, razljućena zbog rođenja Atene iz Zevsove glave, Hera se povukla od bogova i izmolila je od Geje da sama začne sina koji bi bio snažniji od Zevsa. Godinu dana ona nije pristupila suprugu, a onda je rodila strašnog Tifona. Neki kažu da je boginja začela Aresa pomoću cveta koji joj je poklonila Flora. Kupanjem u izvoru Kanatu, kod Nauplije, Hera je nanovo dobijala devičanstvo i proslavljala venčanje.
Kao gospodarica neba i Zevsova zakonita supruga, Hera je zaštitnica braka i kažnjava one koji ga narušavaju. Ona nije nikada okaljala svoju bračnu postelju. Ljubomorna i svadljiva, nemoćna da spreči brojna neverstva supruga, surovo se svetila ne samo suparnicama već i njihovoj deci. Tako je svim silama nastojala da Leti i Alkmeni onemogući porođaj, a najvećeg grčkog junaka Herakla, Alkmeninog sina, progonila je sve do njegove smrti na Eti. Pošto je svirepo kaznila suparnicu Semelu, nastojala je da naškodi ne samo njenom sinu Donisu već i onima koji su se o njemu starali (Atamant, Inona). Po njenom nalogu obad je dugo mučio Zevsovu ljubavnicu Iju. Da bi je kaznio što je progonila Herakla, Zevs je Heru vezao zlatnim užetom i obesio o oblake.
Hera se često sukobljavala sa Zevsom i iz drugih razloga. Jednom prilikom ona se zavadila sa suprugom oko toga da li u ljubavi više uživaju muškarci ili žene. Kad se prorok Tiresija u tom sporu stavio na Zevsovu stranu, Hera ga je oslepila. Supružnici su se ipak uvek mirili, katkad zahvaljujući Zevsovoj popustljivosti, a katkad zbog njegovih pretnji. U vreme Trojanskog rata Hera se žestoko posvađala sa Zevsom. Ona nije zaboravila Parisovu presudu i, povređene sujete, nanela je Trojancima najveća zla. Među grčkim junacima Hera je posebno štitila Ahila i Menelaja. Da bi pomogla Grcima u ratu sa Trojancima, ona je zatražila od Afrodite čarobni pojas da bi pomoću njega zavela Zevsa. Dok je on duboko spavao u njenom zagrljaju, Grci su ozbiljno ugrozili Troju. Ni razaranje Troje nije umirilo njen gnev; Hera je progonila Eneju i ostale trojanske izbeglice sve do njihovog iskrcavanja na obale Lacija.
Hera je jedno od najstarijih grčkih božanstava. Njeno ime (Gospodarica) pokazuje da je ona zaštitnica svake kuće, grada i cele zemlje. Natpis na jednoj pločici iz Pila (XIII vek stare ere) dokumentuje Zevsov i Herin kult u vreme procvata mikenske kulture, ali se može pretpostaviti da je Hera božanstvo starijeg, pelaškog stanovništva Egeje. Tu boginju prvobitno je poštovalo stanovništvo Tesalije, Beotije i Peloponeza. Herin atribut „volooka” (boopis), kao i mit o Iji i Pretidama, pokazuje da je boginja prvobitno gospodarica prostranih polja na kojima pasu nebrojena goveda. Kasnije, u mikensko doba, ta velika boginja povezuje se sa vrhovnim grčkim bogom, postaje njegova supruga i zaštitnica mikenskih kraljeva i palata. Istovremeno, Hera se povezuje i sa Atenom: obe boginje učestvuju u pohodu Sedmorice na Tebu, u pohodu Argonauta i u Trojanskom ratu.
Mada je Herin kult bio rasprostranjen po celom grčkom svetu, ipak se zapaža da je ona imala najveći broj svetilišta na Peloponezu, posebno u Argolidi (Tirint, Korint, Sikion, Arg, Epidaur). Herina omiljena mesta su Arg, Mikena i Sparta. Argonauti su preneli njen kult iz Arga na ostrvo Samos. Već u mikensko doba Hera je i zaštitnica pojedinih junaka, na prvom mestu Jasona.
Hera je najpre poštovana nezavisno od Zevsa; to pokazuje položaj i starost njenog svetilišta u Olimpiji, kao i brojni mitovi koji govore o neprijateljstvu između ta dva božanstva (mit o Tifonovom rođenju, o preobražavanju Zevsa u kukavicu ili o tome kako su Hera, Atena i Apolon okovali Zevsa). U istorijsko doba Hera je prvenstveno boginja braka; ona upravlja sudbinom žene na njenom putu od devojčice do majke. Svetost braka naglašena je Zevsovim i Herinim venčanjem, koje je u Atini, na Samosu i Kritu svetkovano kao sveti brak (hieros gamos).
Najvažniji praznici boginje Here su Toneje (na ostrvu Samosu) i Dedale (u Beotiji). Na Samosu je njena kultna statua nošena na obalu mora, gde su je kupali, oblačili u nevestinsko ruho i obavijali grančicama ligosa. Preko noći je statua ostavljana na obali, a sledećeg dana vernici su je svečano vraćali u hram. U Plateji je o prazniku Malih dedala vožena na kolima lutka od hrastovog drveta i spaljivana u znak sećanja na pomirenje Zevsa i Here. U proslavi su učestvovali svi gradovi beotskog saveza, a svakom gradu kockom je dodeljivana jedna od četrnaest drvenih lutaka. Te lutke su ukrašavane i kupane u reci, a zatim su odvožene kolima na Kiteron, gde su stavljane na lomaču zajedno sa žrtvenim životinjama. Svaki grad je davao po jednu kravu za žrtvu Heri i po jednog bika koji je žrtvovan Zevsu.
Hera je najčešće poštovana kao zaštitnica braka (Gamelia), zaštitnica grada (Akraia) i kao ona koja donosi pobedu (Tropaia). Od životinja su joj posvećene krava, paun i kukavica, a od biljaka – nar i ligos. Njeni atributi su: dijadema, skiptar i štit.
Hera je najpre poštovana u vidu anikoničnih idola (visok stub u Argu, trupac u Tespiji, daska na Samosu). Iz Beotije su poznate terakote koje prikazuju Heru sa polosom (vrsta sunčanog sata) na glavi i telom stilizovanim u vidu daske. Od stare Herine kultne statue u Olimpiji sačuvana je samo glava. Njena mermerna statua sa Samosa, Heramijesov dar, stilizovana je u vidu stuba. Na jednoj metopi Herinog hrama u Selinuntu prikazano je sveto venčanje Zevsa i Here (sredina V veka stare ere). Čuveni skulptor Poliklet predstavio je Heru na prestolu.
Literatura:
• Dragoslav Srejović – Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović, Rečnik grčke i rimske mitologije, drugo izdanje, Beograd: Srpska književna zadruga, 1987