Titan, najmlađi Uranov i Gejin sin, drugi gospodar sveta. Kad je Uran bacio kiklope i hekatonheire u Tartar, rasrđena majka Geja načinila je oštar srp od čelika i pozvala svoju decu da kazne surovog oca. Jedini je lukavi Kron, najmlađi od titana, pristao da pomogne majci; on je u zasedi sačekao Urana i srpom mu odsekao genitalije, a zatim je preuzeo vlast nad svetom.
Kron se oženio sestrom Rejom; pošto mu je prorečeno da će ga jedno od dece lišiti vlasti, on je kćerke i sinove, koje mu je Reja rađala, odmah proždirao. Tako je progutao Hestiju, Demetru, Heru, Hada i Posejdona. Ojađena Reja, da bi sačuvala bar jedno dete, obratila se za pomoć roditeljima, Uranu i Geji. Po njihovom savetu, ona je tek rođenog Zevsa sakrila u jednu pećinu na Kritu, kako bi tu mogao bezbedno da odraste, a Kronu je, umesto novorođenčeta, dala da proguta kamen uvijen u pelene. Zevs, koga je hranila Amalteja, brzo je rastao i, čim je ojačao, odlučio je da se osveti ocu i spase braću i sestre. Uz pomoć Geje ili Okeanove kćerke Metide, Zevs je naterao Krona da povrati progutanu decu. Zajedno sa oslobođenom braćom i sestrama, otpočeo je borbu protiv oca i ostalih titana, a posle pobede sve ih je bacio u Tartar i zagospodario svetom. Kasnije je Zevs pomilovao Krona i premestio ga iz Tartara na Ostrva blaženih, na samoj ivici sveta.
Neki pripovedaju da su u vreme Kronove vladavine ljudi živeli kao bogovi, oslobođeni rada, briga i bolesti. To je bilo zlatno doba, kad je zemlja rađala sve plodove u izobilju i kad ljudi nisu znali za starost, mržnju i rat, već samo za jubav, mir i radost. Zevsovim dolaskom na vlast, ti srećnici su nestali sa zemlje, a zlatno doba se produžilo na kraju sveta, na Ostrvima blaženih. Pričalo se da Kron spava u pećini na jednom dalekom ostrvu i da mu u snu dolaze ideje o upravljanju svetom, koje demoni prenose Zevsu.
U predanju se kao Kronova deca pominju i kentaur Hiron, Hefest, Afrodita, Pan i koribanti.
Mit o Kronu podudara se u glavnim crtama sa huritsko-hetitskim Kumarbi-epom iz drugog milenijuma stare ere. U religiji i kultu Kron zauzima skromno mesto; poznat je samo jedan Kronov žrtvenik u Olimpiji, kao i njegova kultna statua u Lebadeji. Kasnije je poistovećen sa Hronom, tj. smatran je personofikacijom vremena. Izjednačen je i sa pojedinim orijentalnim božanstvima, posebno sa feničanskim Bal-Molohom, kome su prinošene ljudske žrtve. Za Krona se više formalno nego suštinski vezuju Saturn i praznici Kronije i Saturnalije.
Literatura:
• Dragoslav Srejović – Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović, Rečnik grčke i rimske mitologije, drugo izdanje, Beograd: Srpska književna zadruga, 1987