Jason je junak mita o Argonautima, tesalski heroj, sin Eolovog potomka Esona i Polimede ili Alkimede. Rođen je u Tesaliji, u Jolku, i to u vreme kad je njegov stric Pelija oteo presto Esonu. U strahu da ne izgubi i sina, Eson je tek rođenog mališana u tajnosti odveo na Pelion i poverio ga mudrom kentauru Hironu, a po Jolku je razglasio da mu je sin mrtav. Na Pelionu su Jasona podizale Hironova žena Hariklo i majka Filira, a Hiron ga je naučio lekarskoj veštini. Posle dvadeset godina, Jason se vratio u Jolk; pojavio se na gradskom trgu, lep kao bog, ogrnut krznom pantera, sa dva koplja u ruci, ali bez leve sandale. Svi su se pitali ko je taj stranac. Kad je ugledao došljaka, Pelija se setio jednog starog proročanstva koje ga je upozorilo da se čuva čoveka sa jednom sandalom. Na Pelijino pitanje ko je i odakle dolazi, Jason je hrabro odgovorio da stiže u zavičaj i da za sebe traži kraljevsku vlast, koja mu po ocu pripada. Suznih očiju, Eson je prepoznao sina. Na vest o Jasonovom povratku, u Jolk su došla i Esonova braća, Feret i Amitaon, sa sinovima Admetom i Melampodom. Pet dana je Jason sa rođacima proslavljao povratak u zavičaj, a šestog dana je otišao Peliji sa molbom da mu ustupi presto. Pelija se pretvarao da je spreman da to učini, ali je zamolio svog mladog rođaka da ode najpre u Kolhidu i donese zlatno runo, jer mu je to u snu naložila Friksova sen. Pošto se Pelija zakleo Zevsom da će se, čim zlatno runo stigne u Jolk, povući sa vlasti, Jason je otpočeo pripreme za odlazak u Kolhidu.
Drugi pričaju da se Eson složio da Jolkom vlada Pelija dok Jason ne dođe u zrele godine. Eson je živeo u Jolku, a Jason, koji je voleo prirodu i radove u polju, boravio je na selu. Bogovi su opomenuli Peliju da se čuva čoveka sa jednom sandalom, ali on nije razumeo smisao te poruke. Jednog dana Pelija je odlučio da prinese žrtvu ocu Posejdonu i pozvao je na tu svečanost i Jasona. Mladić je krenuo sa svojih polja u Jolk, ali je na putu, dok je prelazio nabujalu rečicu, izgubio levu sandalu. Kad je Pelija ugledao rođaka bez sandale (slika iznad), shvatio je opasnost koja mu preti i odmah upitao Jasona kako bi, da je kralj, postupio sa čovekom koji će ga ubiti. Jason je bez razmišljanja odgovorio da bi tog čoveka poslao u Kolhidu po zlatno runo. Na te reči, Pelija je Jasonu naredio da izvrši taj teški zadatak.
Neki kažu da su se ti događaji odigrali po Herinoj želji. Boginja je htela da uništi Peliju, koji je nije dovoljno poštovao. Da bi to postigla, ona je odlučila da njen miljenik Jason dovede iz Kolhide u Jolk oružje njene osvete – čarobnicu Medeju. U liku iznemogle starice, Hera je presrela Jasona na putu za Jolk, i on ju je sa nežnošću preneo preko nabujale reke. Od tada je Hera stalno bdela nad Jasonom; ona ga je nadahnula da pred Pelijom pomene Kolhidu i zlatno runo. Uz Hironovu i Herinu pomoć, Jason je skupio najbolje grčke junake i sagradio lađu Argo. Zatim je otplovio u Kolhidu i, posle mnogobrojnih doživljaja, vratio se sa Medejom i zlatnim runom u Jolk.
Jason je predao zlatno runo stricu (slika iznad), a zatim je sa Medejom srećno živeo u Jolku i učestvovao u pogrebnim svečanostima priređenim povodom Pelijine smrti. Drugi kažu da je u Jasonovom odsustvu Pelija oterao u smrt Esona i celu njegovu porodicu i da ga je zato bratanac Jason, po povratku iz Kolhide, usmrtio pomoću Medejinih čarolija. Pelijin sin Akast proterao je tada Jasona i Medeju iz Jolka; oni su pobegli u Korint i tu su srećno živeli deset godina sve dok korintski kralj Kreont nije verio kćerku Glauku ili Kreusu za Jasona. Napuštena Medeja svirepo se osvetila svojoj suparnici i njenom ocu, a neki pričaju da je i Jason neverstvo platio životom ili da se sam ubio. Najčešće se pripovedalo da je Jason preživeo Glaukinu i Kreontovu smrt i da je dočekao tužnu starost, i to ili u Jolku ili u Kolhidi. Medeja je Jasonu prorekla da će ga usmrtiti pramac lađe Argo, što se i dogodilo. Dok se jednog dana odmarao ispod lađe, na glavu mu je pao komad drveta sa već trulog Arga i usmrtio ga.
Literatura:
• Dragoslav Srejović – Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović, Rečnik grčke i rimske mitologije, drugo izdanje, Beograd: Srpska književna zadruga, 1987