Sin rečnog boga Kefisa i nimfe Liriope. Posle Narcisovog rođenja, roditelji su pitali proroka Tiresiju da li je njihovom sinu suđeno da doživi starost. Prorok je odgovorio da će im sin dugo živeti, ali samo ako ne ugleda svoj lik.
Kao dečak, Narcis je bio tako lep da je postao predmet obožavanja mnogih mladića i devojaka. Sve te ljubavi nisu našle odziva u njegovom ledenom srcu. Nije uzvratio ljubav čak ni nimfi Eho, koja se povukla u samoću, gde je venula od ljubavne čežnje, sve dok od nje nije ostao samo glas. Najzad, jedan od odbačenih obožavalaca prokleo je Narcisa da zavoli ono što mu je nedostižno. Sa tom kletvom saglasila se boginja osvete Nemeza, i šesnaestogodišnji Narcis je bio pravedno kažnjen. Jednog dana, umoran od lova i letnje žege, on se spustio do izvora da utoli žeđ. U ogledalu vode ugledao je svoj lik, koji ga je odmah opčinio lepotom. Sopstvene oči video je kao zvezde, kosu kao kose Apolona ili Baha, a nežnu kožu lica i vrata kao dragocenu slonovaču. Uzalud je pokušavao da zagrli i poljubi tu varljivu sliku, koja se zajedno sa njim smešila i plakala. Opružen po hladnoj travi i opčinjen sopstvenim očima, zaboravio je na hranu i san sve dok nije shvatio da u vodi vidi sopstvenu propast. Kao što se vosak ili inje rastapa i nestaje na toploti, tako je on lagano nestajao od ljubavnog plama prema samom sebi. U času smrti jedino ga je videla Eho i uputila mu poslednji pozdrav. Narcisova bleda glava klonula je umorna u zelenu travu i večiti san je zauvek sklopio njegove oči. Drijade i Eho oplakivale su smrt lepog mladića, a njegove sestre nimfe darivale su mu svoje odsečene kose. Kad su došle da ga sahrane, kraj izvora su umesto Narcisovog tela videle cvet sa žutom čašicom i belom krunicom, koji je dobio naziv „narcis” (grčki nárkissos). I u podzemlju Narcis ogleda lice u vodama Stiksa.
Prema beotskom mitu, Narcis je rođen u Tespiji, u gradu u kojem je poštovan bog ljubavi Eros. U svojoj oholosti, Narcis je prezirao Erosa i odbijao je sve one koji su ga voleli. Ameniji, jednom od svojih obožavalaca, Narcis je umesto ljubavnog dara poslao mač. Mladić je tim mačem oduzeo sebi život pred vratima kuće svog miljenika. Posle tog događaja, Narcis je video svoj lik u jednom izvoru i strasno se zaljubio sam u sebe. Kad je shvatio da je ta strast pravedna kazna za njegovu oholost i Amenijinu smrt, Narcis je izvršio samoubistvo; iz njegove krvi nikao je cvet narcis. Stanovnici Tespije od tog vremena posebno poštuju Erosa jer je Narcisova sudbina još jednom potvrdila moć tog boga.
Poznata je i jedna racionalistička verzija mita o Narcisu. Pričalo se da je on imao sestru bliznakinju, koja je u svemu ličila na njega. Ona je čak bila isto odevena, jer je često pratila brata u lov. Narcis je nežno voleo sestru; kad je ona umrla, uobičajavao je da posmatra svoj lik u vodi i da zamišlja da je sestra i dalje kraj njega.
U jednom predanju se pominje Narcis iz grada Eretrije, na Eubeji, Amarintov sin, lovac poznat po čednosti. U cvetu mladosti ubio ga je jedan od njegovih odbijenih obožavalaca, po imenu Eupo. Narcisov nadgrobni spomenik, koji se nalazio kod Oropa, ulivao je prolaznicima strah. Pričalo se da je iz Narcisove krvi niklo cveće i da su se njime prve okitile Erinije, koje su zahtevale da se okaje rano prolivena Narcisova krv.
Predstave Narcisa poznate su tek u likovnoj umetnosti helenističko-rimskog doba; prikazan je na gemama, mozaicima i zidnim slikama.
Literatura:
• Dragoslav Srejović – Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović, Rečnik grčke i rimske mitologije, drugo izdanje, Beograd: Srpska književna zadruga, 1987