Persej

 

Argivski heroj, sin Zevsa i Akrisijeve kćerke Danaje. Kad je Akrisiju prorečeno da će njegova kćerka roditi sina koji će ga ubiti, on je pod zemljom sagradio bronzanu odaju i u nju zatvorio Danaju sa njenom dojkinjom. Uprkos toj predostrožnosti, proročanstvo se ispunilo. U vidu zlatne kiše, Zevs se spustio na Danaju kroz pukotinu krova i ona je rodila sina Perseja. Mališana su u toj podzemnoj odaji negovale majka i dojkinja sve do dana kad je Akrisije čuo njegove povike. Danaja je uzaludno uveravala oca da je dečak Zevsov sin; Akrisije je ubio dojkinju, a kćerku i unuka zatvorio u drveni kovčeg i bacio u more. Talasi su izbacili kovčeg na ostrvo Serif. Tu je Danaju i Perseja našao Diktis, brat kralja Polidekta, pružio im utočište u svom domu i odgajio mališana kao rođenog sina.

Persej je odrastao u stasitog mladića, izuzetne lepote i snage. Kralj Polidekt je želeo da ukloni Perseja sa ostrva jer mu je smetao da se približi Danaji, koju je u međuvremenu zavoleo. Jednog dana je Polidekt pozvao mladića i svoje prijatelje na gozbu; kralj je zahtevao od gostiju da mu daruju po konja, pod izgovorom da sprema svadbeni dar za Enomajevu kćerku Hipodamiju. Tada je Persej neoprezno izjavio da će, ako zatreba, doneti kralju i Meduzinu glavu. Kad su sutradan gosti stigli sa konjima, a Persej praznih ruku, Polidekt je zahtevao od Danajinog sina da mu donese obećani dar. Persej nije znao kako da izvrši taj teški zadatak. U očajanju je došao do morske obale, gde ga je spazio Hermes i upitao za uzrok njegove zabrinutosti. Pošto mu je Persej poverio svoje jade, Hermes mu je obećao pomoć. Zajedno sa Atenom poveo je mladića najpre do graja, sestara Gorgona, da bi mu one pokazale put do nimfa, koje su posedovale Hadovu kapu nevidljivku, krilatu obuću i čudotvornu torbu (kibisis). Graje su stanovale na dalekom zapadu, a posedovale su sve zajedno samo jedno oko i jedan zub, kojima su se naizmenično služile. Persej se lukavstvom domogao njihovog oka i zuba i primorao ih da mu pokažu put koji vodi nimfama.

Kad je Persej dobio od nimfa Hadovu kapu, krilatu obuću i kibisis, Hermes mu je podario kratak mač u vidu srpa, a Atena ogledalo, kako bi bez opasnosti mogao da se približi Meduzi. Tek tako opremljen Persej je krenuo ka prebivalištu strašnih Gorgona, koje su živele kraj Okeana, u Etiopiji, Libiji ili u najudaljenijim delovima Afrike. Junak je zatekao Gorgone na spavanju; kako je znao da njihov pogled sve okamenjuje, on im je prišao okrenute glave i, uz pomoć ogledala, odsekao Meduzi glavu (slika ispod). U istom trenu iz njenog vrata iskočili su Pegaz i Hrisaor.

 

persej slika

 

Sa Meduzinom glavom u torbi Persej se vinuo u vazduh; ostale dve Gorgone krenule su za njim u poteru, ali je on utekao zahvaljujući Hadovoj kapi. Dok je leteo iznad Libije, kapi krvi iz Meduzine glave padale su na pustinju i preobražavale se u zmije otrovnice. Atlant je odbio da primi Perseja, jer mu je prorečeno da će njegovo drvo sa zlatnim jabukama opljačkati Zevsov potomak; stoga je Persej pomoću Meduzine glave okamenio Atlanta i preobrazio ga u planinu.

Dok je leteo nad Etiopijom, Persej je, pokraj morske obale, primetio na jednoj steni okovanu Andromedu, kćerku etiopskog kralja Kefeja, koju su roditelji morali da žrtvuju morskoj nemani. Kad mu je Kefej obećao kćerku, Persej je, zahvaljujući krilatoj obući, Hadovoj kapi i Hermesovom maču, bez teškoće ubio čudovište i oslobodio devojku. Roditelji su bili spremni da mu daju Andromedu, ali se tome usprotivio Kefejev brat Finej, kome je devojka ranije bila obećana. On je skovao zaveru protiv stranca, ali je Persej i njega i njegove pristalice okamenio pomoću Meduzine glave.

Persej je sa Andromedom stigao na Serif u trenutku kad su Danaja i Diktis molili bogove da ih zaštite od Polidekta. Da bi oslobodio majku od njegovih proganjanja, Persej je ušao u Polidektov dvor i tu zatekao tiranina kako se gosti sa prijateljima. Kad je izvadio iz torbe Meduzinu glavu, svi prisutni su se okamenili. Pošto je kaznio Polidekta, Persej je Meduzinu glavu dao Ateni (slika ispod), vratio je Hermesu krivi mač, a nimfama – Hadovu kapu, krilatu obuću i magičnu torbu. Čim je pravednog Diktisa postavio za kralja Serifa, junak je sa majkom i Andromedom otišao u Arg. Na vest o Persejevom povratku, Akrisije je pobegao u Larisu; Persej je krenuo za njim da bi ga nagovorio da se vrati u Arg. To mu je i pošlo za rukom, ali se staro proročanstvo ispunilo: pred polazak iz Larise, Persej je na takmičenjima, koja je povodom smrti svog oca priredio kralj Teutamid, bacio disk i njime usmrtio Akrisija. Skrhan bolom, sahranio je dedu, a zatim je odlučio da se ne vraća u Arg jer se stideo tog nehotičnog ubistva. Otišao je Pretovom sinu Megapentu u Tirint i umolio ga da mu ustupi Tirint za Arg. Tako je Persej postao kralj Tirinta, a Megapent – vladar Arga. Persej je opasao bedemima Mideju i Mikenu, a neki pripovedaju da je on i osnivač tih gradova, kao i dinastije Perseida.

 

persej slika1

 

Dok je još vladao Argom, Persej se sukobio sa bogom Dionisom i njegovim pratiocima. Neki kažu da je ubio Dionisa u ratu, kao i njegovu suprugu Arijadnu, dok drugi pripovedaju da su se Persej i Dionis izmirili i da se u Argu kasnije posebno poštovao taj bog.

Persej je sa Andromedom imao šest sinova – Persa, Alkeja, Stenela, Heleja, Mestora i Elektriona, i jednu kćerku, Gorgofonu. Preko Elektriona on je predak najvećeg grčkog junaka Herakla.

Dolazak Danaje i Perseja na Serif opisan je u jednoj Eshilovoj satirskoj igri, dok je Andromedino oslobađanje glavni motiv i Sofoklove i Euripidove tragedije Andromeda, koje su sačuvane samo u fragmentima. U likovnoj umetnosti najčešće se prikazuje ubistvo Meduze (crnofiguralna amfora iz Eleusine, oko 670. godine stare ere; metopa sa hrama u Selinuntu, VI vek stare ere) ili oslobođenje Andromede (helenistički reljef u Kapitolskom muzeju u Rimu, freske u Pompejima u Casa dei Dioscuri i Casa dei Capitelli colorati).