Bore na licu uglavnom su posledica dveju stvari: života na površini Zemlje i društvene prirode ljudskih bića. Bez obzira na to gde se čovek nalazi – u školi, kancelariji ili na vrhu neke planine – Zemljina teža povlači njegovu kožu, vuče je nadole. Uz to, kad je napolju, ultraljubičasto zračenje koje dopire sa Sunca prolazi kroz spoljni sloj kože, oštećujući njenu dublju strukturu. Povrh toga, čovek stalno savija i presavija svoju kožu – tako što se osmehuje, mršti, podiže obrve. Dok godine prolaze, ti nabori se urezuju u kožu, ostavljajući vidljiv trag svih razgovora koje je vodio, svih suza koje je prolio.
Neki ljudi dobijaju vrlo malo bora. To može biti delimično prouzrokovano genetskim nasleđem – ako nečiji roditelji, babe i dede nisu imali mnogo bora, verovatno ih ni ta osoba neće imati. Ako je koža prirodno tamna, i tada će biti manje sklona borama, jer tamna put pomaže u zaštiti od sunca. Monasi koji su život većinom proveli u mračnim i tihim manastirima primer su kako koža sporo stari ako je zaštićena. Oni ne provode mnogo vremena na suncu, a njihov način života uglavnom nije živahan, već opušten i pun razmišljanja. Zato osamdesetogodišnji monah zbog svoje glatke i uglavnom neoštećene kože može da izgleda kao šezdesetogodišnjak. Zašto ne i kao pedesetogodišnjak ili četrdesetogodišnjak? Zato što čak ni monah u utočištu manastira ne može da izbegne moć Zemljine teže. Koža se opušta jer je teža nemilosrdno vuče i ostavlja nas sa kesicama ispod očiju i otromboljenom vilicom. I deo tkiva pod kožom s vremenom umire, ali ga organizam ne nadoknađuje. Obrazi i slepoočnice se udube. Koža postaje prevelika za tkivo preko kojeg je nekad bila zategnuta, pa umesto toga pada u opuštenim naborima.
Kod većine ljudi, glavni krivac za bore je izlaganje sunčevim zracima. Ultraljubičasto zračenje oštećuje deo dermisa, unutrašnjeg sloja kože. Vlakna kolagena, koja se sastoje od belančevina i nalaze se u dermisu, drže strukture kože na okupu. Pod dejstvom ultaljubičastog zračenja vlakna kolagena se skupe, pa potpora kože slabi. Zračenje može i da istanji kožu, a na tanjoj koži lakše se stvaraju bore. Kao što je lakše saviti tanak papir nego debelu hrpu papira, tako se tanja koža lakše savija. Pošto se koža nabira sa svakom promenom izraza lica, na onoj koju je oštetilo sunce lakše se stvaraju bore. Međutim, kožu je lako zaštiti od ultraljubičastog zračenja – ne treba se sunčati i provoditi previše vremena na suncu ukoliko koža prethodno nije zaštićena kremom za sunčanje koja sprečava da zračenje prodre u kožu.
Pušenje takođe stvara bore – pušači ranije dobijaju bore od nepušača. A što je više ispušenih cigareta, to je lice naboranije. Kod ljudi koji dosta puše verovatnoća da dobiju višak bora pet puta je veća. Razlog tome je što pušenje oštećuje kolagen u koži. Takođe, dim ide pušaču u oči zbog čega on žmirka, što stvara sitne bore oko očiju. I konačno, pušenje kod pušača stvara male bore iznad usana, kakve se stvaraju i prilikom zviždanja.
Literatura:
• Keti Volard, A zašto?, Beograd: Laguna, 2006