Zašto je pušenje štetno za pluća?

 

Dim cigarete sadrži između 2000 i 4000 različitih hemikalija, od kojih neke sadrže listovi duvana, dok se druge dodaju duvanu da bi mu se poboljšao ukus ili da bi goreo ravnomernije. Mnoge hemikalije koje izlaze iz upaljene cigarete svrstavaju se u opasne ili kancerogene supstance. Među ovim otrovnim gasovima su cijanid, formaldehid i ugljen-monoksid, smrtonosni gas bez mirisa koji se nalazi u izduvnim gasovima. Dim koji se uvlači u pluća sadrži i pesticide kojima se prskaju biljke duvana. Materije koje nastaju sagorevanjem pri pušenju zovu se katran. Kad se duvanski dim udahne i zatim izdahne, samo 30% sagorelih čestica se izbaci. Veći deo (70%) taloži se u plućima kao ćađ. Tokom godina udisanja sagorelih čestica i otrovnih gasova, pluća se menjaju. Alveole su mesta u plućima u koja krv donosi ugljen-dioksid da bi ga pluća izdahnula, a nov kiseonik iz vazduha rastvara se u krvi. Zbog pušenja alveole se šire i čak pucaju.

Pušači mogu da primete neprijatan kašalj, pogotovu ujutru kad ustaju. S godinama kod nekih pušača može da se razvije emfizem. Njihove alveole se toliko naduju da ne mogu da dobiju dovoljno kiseonika. Sa pogoršanjem emfizema oni primete da se bore za vazduh i pri najmanjem naporu – čak i pri kretanju kroz sobu. Konačni ishod emfizema može biti smrt. Posle dugogodišnjeg pušenja, ćelije kojima je obložena unutrašnjost glavnih disajnih kanala do pluća počinju da izgledaju čudno. Tkivo postaje tvrdo, vlaknasto (takve ćelije zovu se prekancerozne). Na kraju, kod mnogih pušača se proces nastavlja dok ne obole od potpuno razvijenog raka. Ćelije počinju nekontrolisano da se množe, gube funkciju plućnih ćelija i formiraju beskorisne tumore, koji mogu da se prošire na cela pluća. Pojedine ćelije raka mogu da se odvoje i, nošene krvotokom, da se prošire na kosti i mozak. Rak pluća je jedan od najtežih za lečenje; većina obolelih od njega umire.

Naravno, dim na putu do pluća prolazi i kroz usta i grlo, i može da izazove rak i na tim organima. Kao da sve ovo nije dovoljno, pušenje može da izazove i oboljenja arterija. Neke hemikalije u duvanu koji gori ubrzavaju proces začepljenja arterija holesterolom, masnoćama, krvnim ugrušcima i belim krvnim zrncima. Ovo može da prouzrokuje srčane napade i moždane udare. Pušenje oštećuje i imuni sistem organizma, zato što on mora da prekovremeno radi kako bi neutralisao otrovne hemikalije iz duvanskog dima. Imuni sistem ne stiže da se bori sa drugim bolestima i zato je kod pušača viša stopa oboljevanja od drugih vrsta raka, a češći su i nazebi, grip i bronhitis.

Udisanje dima tuđih upaljenih cigareta može da ošteti pluća i srce nepušača. Pasivni pušači udišu nefiltrirani dim sa vrha cigarete, koji sadrži čak i više katrana i zagađivača nego dim koji odlazi u pluća pušača. Istraživanja su pokazala da redovni pasivni pušači imaju veći rizik da dobiju rak nego ljudi koji nisu izloženi dimu cigarete kod kuće ili na poslu.