Vodena para je nevidljiv, ali uvek prisutan sastojak vazduha koji obavija Zemlju. Kad se obrazuje oblak to je kao da je određena količina vodene pare izašla iz skrovišta. Zapravo, razređena vodena para skuplja se u kapljice ili ledene kristale, koji, krećući se veoma brzo i padajući, obrazuju vidljiv oblak. Para se skuplja u kapljice kad u vazduhu ima čestica za koje može da prianja. Na primer, iznad okeana para može da se upije u čestice soli i tako obrazuje kapljice. Ili, kad temperatura padne na 0 °C ili niže, voda može da se smrzne oko čestica gline ili prašine koje vetar podigne u visinu. Od obične zemlje nastaju kristali leda. Ostali otpaci, kao što je, na primer, dim, takođe mogu da posluže kao klice oko kojih će se skupiti oblaci vode. Kiša se ne nalazi unutar oblaka. Kiša u stvari pada iz oblaka koji se raspada, gubeći jedan svoj deo. To se dešava kad materija oblaka (vodene kapljice ili kristali leda) oteža i pada na tlo. Postoji nekoliko načina da kapljice porastu i postanu kiša. Način na koji se stvaraju kišne kapi zavisi od toga da li padaju iz toplih ili hladnih oblaka.
Topli oblaci se sastoje od majušnih kapljica vode u vazduhu. Kapljice koje ispadnu iz oblaka ponekad ispare pre nego što stignu do tla. Ali ponekad su dovoljno velike da se sruče na tlo kao pljusak. Kapljice u toplim oblacima mogu da se uvećavaju na dva načina. Kod prvog načina, majušne kapljice padaju kroz oblak, udaraju u druge kapljice i sjedinjuju se sa njima u veće kapi. Ta veća kap na putu naniže može da pokupi još kapljica i brzo postane velika. Drugi način da kapi u toplim oblacima porastu jeste prianjanje sitnih kapljica za zadnji deo kapi koje padaju. Naime, vazduh koji juri oko kapi dok ona pada velikom brzinom povlači sićušne kapljice do njenog zadnjeg dela. Kišna kap na svom zadnjem delu skuplja vodu i postaje sve teža. Kad dovoljno oteža, ona ispadne iz oblaka i padne na tlo.
U hladnim oblacima kišne kapi se rađaju kao kristali leda. Hladni oblaci se obrazuju na velikim visinama i prostiru se do oblasti gde je temperatura uvek ispod nule. Takvi oblaci su mešavina vodenih kapljica i kristala leda. Voda koja isparava iz tečnih kapljica skuplja se na kristalima i smrzava. Kad kristali porastu i otežaju, postaju snežne pahulje i padaju kroz oblak. Ali pahulje nisu dugovečne ako napolju nije hladno. Kad se spuste u topliji vazduh, pahulje počnu da se tope i pretvaraju se u kapi.
Literatura:
• Keti Volard, A zašto?, Beograd: Laguna, 2006