Šta je holesterol?

 

Pod holesterolom se podrazumeva nešto što se nalazi u hrani, ali je on takođe važan deo svakog čoveka – važan kao i srce, jetra i pluća. Holesterol spada u porodicu prilično masnih supstanci koje se zovu lipidi. Osim lepljivog holesterola, lipidi uključuju masti (kao što su maslac i maslinovo ulje), pčelinji vosak i vitamin A. U telu čoveka, holesterol je materijal od kojeg se grade sve ćelije, određeni hormoni i žuč (supstanca koja se stvara u jetri i pomaže u varenju masnoće koja se unosi hranom). U telu svakog čoveka nalazi se oko 140 grama holesterola, koji je neophodan za život. Zato telo, uglavnom jetra, stvara oko pet grama holesterola dnevno da nadoknadi holesterol potrošen u izgradnji ćelija, stvaranju hormona i žuči. Telo dobija holesterol i iz hrane životinjskog porekla – jaja, mleka i različitih vrsta mesa.

Holesterol se, kao ni mast, ne rastvara u krvi već se skuplja u grudvice. Zato ga kroz organizam vuku molekuli koji se zovu lipoproteini. Lipoproteini niske gustine (LDL) prenose holesterol od jetre do različitih organa i tkiva. Lipoproteini visoke gustine (HDL) nose holesterol u suprotnom pravcu – od organa do jetre, da bi se otarasili viškova. U toku ljudske istorije, veći deo čovečanstva prešao je sa hrane sa niskim sadržajem masnoće i visokim sadržajem vlakana, kojom su se hranili naši preci (voće, povrće, žitarice, nemasno meso), na meku hranu bogatu mastima (hamburgeri, maslac, kremasti filovi). Sa teškog fizičkog celodnevnog rada (poljoprivreda) prešlo se na sedeći posao u kancelarijama.

Što se više zasićenih masnoća (to su one masnoće koje se ne tope na sobnoj temperaturi, na primer maslac, masnoća u mesu, žumance, sir i neobrano mleko) unosi u organizam, to se stvara više holesterola u jetri. Počevši od detinjstva, jedan deo viška holesterola i masnoća može da ostane na zidovima arterija. U kasnijem životnom dobu, na oštećenim zidovima arterija sa naslagama masnoće mogu da se pojave ožiljci i ugrušci krvi, a za protok krvi ostane manje prostora. Ponekad se arterije toliko začepe da se protok krvi do srca gotovo sasvim zaustavi. Srce ne dobija dovoljno kiseonika, zbog čega čak i brža šetnja postane pravo mučenje. Jedan maleni ugrušak krvi koji se odvoji od mase nagomilane u arteriji dovoljan je da je sasvim zatvori. Posledica je srčani napad.

Trebalo bi da višak holesterola odnose lipoproteini visoke gustine. Ali njihov nivo u krvi može biti nizak jer ne vežbamo baš mnogo, loše se hranimo i imamo višak kilograma. Zato lipoproteini niske gustine mahnito jure i izbacuju višak tereta na zidove arterija.