Suva kosa se diže za češljem. U mračnoj sobi mačka se tare o ćebe, a varnice lete na sve strane. Za vreme letnje oluje, izlomljena svetlosna linija pruža se od oblaka do tla. Sve to su primeri statičkog elektriciteta, kad se obični predmeti, kao što su kosa, krzno, ćebad, oblaci i tlo, nakratko, naelektrišu. Da bi se razumelo kako do toga dolazi, mora se znati kako se ponašaju atomi.
Svaki atom ima jezgro sastavljeno od pozitivnih čestica koje se zovu protoni i od neutralnih neutrona. Oko jezgra je oblak negativno naelektrisanih elektrona. Elektrone privlače pozitivni protoni u jezgru, zbog čega se atom održava kao celina. Ta elektromagnetna sila je kao veoma jak lepak. Bez nje bi se sve u svemiru smrvilo; ostala bi samo gomila čestica. Ako običan atom u jezgru ima tri protona, onda će imati i tri elektrona, da bi se pozitivna i negativna naelektrisanja uravnotežila. Zato je ceo atom neutralan, tj. uopšte nije naelektrisan. Pošto je čovek i sve što ga okružuje sačinjeno od atoma, ni obični svakodnevni predmeti nisu naelektrisani.
Statički elektricitet nastaje kad se predmeti privremeno naelektrišu. To znači da su njihovi atomi postali neuravnoteženi, ili sa previše, ili sa premalo elektrona. Kosa se može lako naelektrisati ako se češlja u suvoj sobi. Češalj skuplja elektrone sa kose, pa se naelektrišu i kosa i češalj. Uzrok je trenje pri prolasku češlja kroz kosu. Trenje se javlja kad se dve površine hvataju i povlače pri međusobnom trljanju. Dlake i plastični zupci izgledaju glatki, ali su u stvari veoma neravni – to su džombasti predeli, tj. razbacana brdašca nagomilanih atoma. Dok se češalj kreće kroz kosu, gomilice atoma na svakoj dlaci upadaju u udubljenja na zupcima i obrnuto. Trenje se smanjuje kad je soba vlažna, pošto tada kosa sadrži više vode, zbog čega je glađa. Trenje je takođe manje kad je kosa nauljena jer uljna prevlaka omogućava češlju da glatko klizi. Ali kad su i kosa i soba suve, trenja ima mnogo. Elektroni se otkinu sa kose i zakače za atome češlja. Pošto je naelektrisanje elektrona negativno, i češalj se naelektriše negativno. Istovremeno, izgubivši određeni broj elektrona, jedan deo kose naelektriše se pozitivno. A pošto se suprotna naelektrisanja privlače, pozitivno naeletrisana kosa prianja uz negativno naelektrisan češalj. Ako se češalj podigne iznad glave, kosa će poleteti za njim. Posle svega, atomi se vraćaju u normalno stanje, sa elektronima i protonima u savršenoj ravnoteži.
Literatura:
• Keti Volard, A zašto?, Beograd: Laguna, 2006