Kako slepi miševi lete u mraku?

 

Slepi miš može strelovito da proleti kroz štalu usred noći, izbegavajući pritom stubove, grede i usnule krave. Međutim, on u mraku ne vidi naročito dobro. Kad bi u potpunoj tami morao da se osloni samo na vid, slepi miš bi stalno udarao u prepreke. Zato su slepi miševi razvili drugačiji način snalaženja u mraku – pomoću sluha. Najveći deo svog plena slepi miševi ulove posle zalaska Sunca. Danju oni vise kod kuće – u pećini, šupljem drvetu ili čak na tavanskim gredama. U suton, slepi miševi odlaze iz svojih domova u potragu za hranom. Neki od njih jedu voće. Tropski slepi miševi, vampiri, hrane se krvlju ptica, krava i drugih životinja. Ali većina najviše voli da jede bube.

Ima nekoliko razloga zbog kojih slepi miševi radije love noću. Mrak ih štiti od životinja koje bi htele da pojedu njih. Osim toga, njihova široka gola krila noću su zaštićena od Sunčeve svetlosti, koja bi ih osušila. U mraku se ovi letači orijentišu pomoću zvuka. Slično podmornicama, koje za nalaženje puta u mutnim okeanskim dubinama koriste zvučne talase, tj. sonar, i oni odašilju zvučne impulse kroz usta ili nos. Ti impulsi se odbijaju i daju slepom mišu sliku predmeta koji se pred njim nalaze. Ovaj proces se zove eholokacija – slepi miš koristi odjeke da bi se orijentisao i otkrio plen. Velike uši čudnog oblika pomažu mu da odredi odakle odjeci dolaze. Slepi miš koji usred noći uleti u neku prostoriju zna kuda se zaputio. Zvučni signali se odbijaju od stolica, kreveta, ormara. Kad naiđe na otvoren prozor, zvučni talas odlazi napolje u noć i tako pokazuje slepom mišu izlaz. Zvuci koje ovaj noćni bubolovac odašilje odbijaju se i od veoma malih tela. Ako kojim slučajem u njegovoj blizini zuji muva, on će je sigurno naći. U potrazi za insektima, tipičan slepi miš odašilje oko sebe deset impulsa u sekundi. Kad se odjeci vrate sa muve, učestalost impulsa se povećava na dvadeset pet u sekundi. To slepom mišu omogućava da tačnije odredi položaj muve koja vrluda na sve strane. Dok se približava muvi, on odašilje sve veći broj signala, do dve stotine u sekundi. A onda, ili dograbi muvu ili je zamalo promaši, pa pokušava ponovo.

Slepi miševi su veoma vešti. Ponekad muvu ulove za samo pola sekunde, a za pola sata mogu da pojedu količinu insekata ravnu četvrtini svoje težine. Neki insekti, na primer komarci, veoma su mali i težina im je gotovo zanemarljiva. Prema tome, neki slepi miševi mogu da ulove više od 1200 insekata na sat – po jednog svake tri sekunde. Istraživači su do ovog podatka došli na sledeći način: merili su slepe miševe pre nego što odlete u lov, a zatim još jednom, odmah po povratku, kad su im stomaci bili puni buba.

*Zanimljivost: neki slepi miševi toliko vešto pronalaze predmete eholokacijom da u mraku mogu otkriti (i zaobići) žice debljine vlasi ljudske kose.