Kako nastaju fosili?

 

Posle smrti biljaka ili životinja, njihovi ostaci obično istrule. Bakterije razlažu tkivo i ono se za nekoliko meseci ili godina raspadne. Ali povremeno se, kad se ovi ostaci nađu u pravo vreme na pravom mestu, sačuvaju njihovi čvrsti delovi – kosti, ljušture, zubi. Kad paleontolog rijući po tlu uzbuđeno iskopa zub star tri miliona godina, on je u stvari našao fosil. Fosil može biti zaista zub, kost ili ljuštura neke životinje, koji su se sačuvali kroz vekove. Ili to može biti odlivak ili otisak originala – skelet neke morske životinjice urezan u stenu. Neki fosili su kopije pravih koštanih delova koje je priroda izvajala od minerala.

Da bi Zemlja stvorila fosil, koji nam omogućava da vidimo deo nekog stvorenja iz prastarih vremena, neophodni su odgovarajući uslovi. Najvažnije je da ostaci budu zaštićeni od vetra i kiše. To se može dogoditi kad biljku ili životinju prekriju naslage – odlomci stena, kao što su šljunak iil pesak. I pepeo je dobar pokrivač. Naslage ponekad zaštite ostatke na mestima kao što su jezera, močvare i pećine. Međutim, fosila najviše ima na mestima gde je Zemlja nekada bila geološki aktivna – na primer oko vulkana koji su u mlazevima izbacivali pepeo, iil u blizini planina koje rastu. Sa padina takvih planina komadi stena i zemlje klize u reke, a one ih kao nataloženi materijal nose dalje, u okeane. Većina fosila pronađena je ispod vode, ili na mestima kuda je nekad proticala voda, lepo pokrivena naslagama i zaštićena od bakterija koje žive na suvom.

Fosili nastaju na nekoliko načina. Minerali mogu polako da prodru u pore ljušture ili kosti koja se polako raspada i sačuvaju je od daljeg raspadanja. Ili, kiseline mogu da rastvore ljušturu ostavljajući njen otisak ili kalup u steni uz koju je bila pritisnuta. Ponekad Zemlja stvara duplikat ljušture. Minerali napune kalup urezan u stenu, obrazujući kopiju prvobitne ljušture. Fosila ima svih veličina, od zastrašujuće velikih (butna kost tiranosaurusa reksa) do izuzetno malih. Jedan student geologije iz Kolorada našao je fosil embriona dinosaura – nerođenu bebu dinosaura. Fosil je bio star između 135 i 150 miliona godina, a sadržao je majušne kosti stopala i delove male kičme i vilice, iz koje su štrčala dva sićušna zuba. Pretpostavlja se da je beba dinosaura uginula neposredno pre nego što je trebalo da se izleže.

*Zanimljivost: ubedljivo najviše ima fosila morskih stvorenja, jer njih naslage materijala prekriju mnogo brže nego kopnene životinje.