Kako krave vare hranu?


Krave su preživari, kao i ovce, koze, bizoni, jeleni, antilope, kamile. Svi preživari imaju želuce posebno prilagođene za varenje trave i lišća kojima se hrane. Krave imaju savršena usta za mlevenje hrane – velike ravne zube na zadnjem delu obeju vilica. Ali prednje zube krava ima samo na donjim desnima. Na gornjim desnima sa prednje strane nema zuba; samo su obložene debelim slojem hrskavice. Krava sagne glavu, obavije jezikom snop trave i preseče ga pritiskom donjih zuba i mesnatih gornjih desni.

Krava ima četiri želuca: burag, kapuru, listavac i sirište. Svaki od njih je posebno prilagođen za određeni deo prerade svežnjeva trave i sena koje krava pojede. Krave travu ili seno žvaću samo dok se ne navlaže dovoljno da bi mogle da ih progutaju. Niz jednjak se hrana spušta do buraga i kapure. Prva dva želuca obrađuju hranu kao velike mešalice, omekšavaju je i mešaju. Milioni bakterija i drugih mikroorganizama koji žive u tim želucima počinju da se goste i da razlažu žilava celulozna vlakna u peteljkama i lišću. Posle izvesnog vremena, krava vrati loptice polusvarene hrane u usta – i žvaće ih još neko vreme.

Preživanje je kad se žvaće i proguta, a zatim se to što je progutano vrati u usta i još malo žvaće. Hrana sve vreme ide gore-dole. Prosečna krava tako provede do osam sati dnevno. Na kraju hrana prolazi kroz prva dva želuca i ulazi u druga dva, gde se dalje razlaže, a zatim prelazi u creva. Posle toga, hrana se zvanično smatra svarenom.


Literatura:
• Keti Volard, A zašto? Planeta Zemlja, Beograd: Laguna, 2008