Šta su vazdušne struje?

 

One su tamo gore, ali se ne vide; na kilometarskim visinama duvaju kao uragani. Vazdušne struje u svakom trenutku šibaju oko planete Zemlje. Sve do četrdesetih godina XX veka, do Drugog svetskog rata, nije se znalo za postojanje vazdušnih struja. Njih su, u stvari, otkrili piloti bombardera kad su išli na zadatke. Zbog veoma jakih vetrova, pilotima je bilo teško da pogode ciljeve kad su bombe bacali sa velike visine. Neki avioni su se čak zaustavljali kad bi naleteli na zid od vetra. Ovi vetrovi su kasnije nazvani vazdušne struje.

Vazdušne struje su slične jakim okeanskim strujama koje teku kroz vodu u blizini plaža; to su uske, brze vazdušne struje visoko iznad Zemlje. Brzine vetrova u vazdušnim strujama najčešće su u rasponu od 96 do 242 km∕h. Ali, kad su najjači, ovi visinski vetrovi mogu dostići 500 km∕h. Mada se u vremenskoj prognozi često govori o vazdušnoj struji (u jednini), u višim slojevima atmosfere ima više vazdušnih struja. One se obično sreću na visinama od 9 do 18 km. I u jednoj i u drugoj Zemljinoj hemisferi obično duvaju po dve vazdušne struje, sa zapada na istok, iznad toplih suptropskih i hladnih polarnih oblasti. Struje neprekidno kruže oko Zemlje po promenljivim i vrludavim putanjama, a ponekad se spajaju u jednu. U toku leta, iznad Indije, jugoistočne Azije i dela Afrike javlja se i treći sistem vazdušnih struja. Prema tome, u jednoj Zemljinoj hemisferi mogu da deluju tri vazdušne struje odjednom.

Ovi pojasevi žestokih vetrova povezani su sa načinom na koji Sunce zagreva Zemlju, koja se okreće. Na mestima gde topao vazduh sa ekvatora teče u susret hladnom vazduhu koji se spušta sa polova, stvaraju se ogromne razlike u pritisku, i na svet dolaze mlazevi vetra velike brzine. Vazdušne struje, kao ograde na velikim visinama, obeležavaju granicu između toplog i hladnog. A što je razlika u temperaturi vazduha veća, to će ovi vetrovi na velikim visinama biti jači. Upravo zato su vazdušne struje naročito jake preko zime, kad blagi vetrovi sa ekvatora susreću najledenije vetrove sa polova. Vazdušne struje odlično ujednačavaju temperature i prenoseći toplotu u krajeve udaljene od ekvatora doprinose smanjenju drastičnih klimatskih razlika.

U vremenskim prognozama govori se o vazdušnim strujama jer njihove svakodnevne promene pravca i jačine veoma utiču na vremenske prilike, i od njih zavisi gde će se pojaviti zone visokog i niskog pritiska i oluje. Kad se vazdušna struja pomeri daleko na sever ili jug od svog normalnog položaja, vreme često bude neobično – pljušti kiša, ili je suvo kao barut, veoma je hladno, ili nepodnošljivo toplo.

Vazdušnih struja ima i na drugim planetama; na obližnjem Marsu uočene su veoma jake struje. Takođe, naučnici su nedavno otkrili da ovakvih struja ima i na Suncu. Vazdušne struje na Suncu jesu reke vrelog naelektrisanog gasa ispod njegovog najvišeg sloja (pošto je Sunce gasovita kugla, a ne čvrsto telo kao Zemlja, ono se celo sastoji od atmosfere). Iako su u poređenju sa Suncem veoma male, svaka od ovih struja je dovoljno široka da proguta dve Zemlje.