Kako na fotografskom filmu ostaju slike?

 

Svetlost utiskuje sliku na deo filma u zadnjem delu foto-aparata, kao što olovka crta po papiru. Foto-aparat crta pomoću svetlosti, a to je značenje reči fotografija – svetlosni crtež. Bez obzira na veličinu i oblik, skoro svi foto-aparati imaju iste sastavne delove: sočivo (objektiv), da bi fokusiralo svetlost koja ulazi; iza sočiva zatvarač, koji se otvara i zatvara; a iza zatvarača film. Film je obično plastična traka pokrivena slojem soli srebra, hemikalija osetljivih na svetlost. Film se drži u mraku unutar foto-aparata. Kad neko slika, dugme koje pritiska otvara zatvarač. Snop svetlosti prolazi kroz objektiv i nailazi na film. Fotografski film je toliko osetljiv da mu je obično potreban samo delić sekunde da zabeleži sliku – od hiljaditog dela sekunde na zaslepljujuće jarkom svetlu do približno tridesetog dela sekunde u kući. Taj kratki blesak svetlosti pokreće hemijske promene u srebrnim česticama na filmu. Različiti predmeti koji se slikaju odražavaju svetlost različitog intenziteta. Zato različite čestice srebra primaju različite količine svetlosti, i „slikaju” te predmete na filmu.

Kad se zatvarač uz škljocanje zatvori, film se pomera. Nov, neosvetljen (neeksponiran) odsečak filma spreman je u mraku iza sočiva, i može se snimiti sledeća fotografija. Pošto se ceo film eksponira i namota na kalem, čitav niz slika čeka na razvijanje. Pritiskom na dugme, foto-aparat premotava film nazad u kasetu. Ako se otvori zadnji deo aparata pre nego što se premotavanje završi, bujica nefokusirane svetlosti preplaviće film i preeksponirati ga, što će uništiti slike.

Kad se film odnese na razvijanje, njega će odmotati u zamračenoj prostoriji i potopiti u niz hemikalija. Te hemikalije reaguju sa česticama srebra koje su bile izložene svetlosti. Čestice koje su primile najviše svetlosti ostaće u debelim slojevima, a čestice koje su dobile manje svetlosti lakše će se sprati. Postepeno se pojavljuje šara koja obrazuje sliku. Predmeti koji su u stvarnosti bili svetli, na filmu izgledaju tamno (tamo gde su se nataložile čestice), dok tamniji predmeti izgledaju skoro prozirno (tamo gde su se čestice sprale). Sledeći korak je da se od ovih negativa naprave fotografije. Film se stavlja u aparat za povećavanje, napravu sa jakom sijalicom i objektivom. Svetlost sijalice sija kroz film, a objektiv fokusira svetlo na listu fotografskog papira, takođe pokrivenog slojem hemikalija osetljivih na svetlost. Kroz svetlije delove negativa prolaze velike količine svetlosti, tako da će oni biti tamniji na fotografiji. Kroz tamnije delove prolazi manje svetlosti, tako da će oni na fotografiji biti svetli. Kad se fotografski papir razvije u hemijskoj tečnosti, na njemu se nalaze fotografisani predmeti.