Zašto lišće u jesen menja boju?


Uobičajeno zelenilo lišću daje hlorofil, pigment (pigment je svaka materija koja upija vidljivu svetlost) koji se nalazi u biljnim ćelijama. Hlorofil upija sunčevu svetlost i pomoću njene energije stvara hranu za biljku. U jesen lišće izgubi jarkozelenu boju, što znači da u njemu nastaju hemijske promene. Naime, na prelasku iz leta u jesen svako drvo počinje da se priprema za zimu. Hranljive materije iz lišća polako prelaze u grane, stablo i koren drveta, gde su bezbedne od jakog mraza koji predstoji. Kad dođe proleće, na drvetu će od tih hranljivih materija izrasti novo lišće.

Kad hranljive materije napuste lišće, ono prestane da stvara hlorofil. Hlorofil koji ostane u lišću postepeno se raspada, što dozvoljava drugim pigmentima da se pokažu. Kod nekog drveća pojavljuju se žuti i narandžasti pigmenti, uključujući i karotine, hemijske supstance zbog kojih je šargarepa narandžasta. Lišće drugog drveća dobija divne crvene prelive. Jarkocrvena boja, boja vina i ljubičasti prelivi kod lišća potiču od pigmenata koji se nazivaju antocijanini (oni boje i rotkvice i crveni kupus, kao i ruže i muškatle). Za razliku od karotina i drugih žućkastih pigmenata, antocijanina u lišću uopšte nema do jeseni. Prohladno vreme, naime, izaziva hemijske reakcije koje u nekim listovima stvaraju te pigmente (kad je temperatura u rasponu od 0 °C do 7 °C stvara se više antocijanina). Boja koju lišće dobija uglavnom je nasledna, ali od vremena zavisi hoće li ona biti zagasita ili jarka.

Listovi su za grane pričvršćeni peteljkama, a sa zahlađenjem, ćelije na kraju svake peteljke se raspadaju. Na kraju se svaki list za granu drži samo tankim žilicama kroz koje su nekad proticale hranljive materije i voda. Slab vetar ili kiša lako mogu da pokidaju te tanke niti, zbog čega list pada na zemlju. Kad list padne, žuti i crveni pigmenti mogu se zadržati u njemu danima. Ipak, ti živopisni pigmenti postepeno se raspadaju, i u listovima ostaju samo tanini – hemijske supstance smeđe boje od kojih potiče i boja čaja. Sad već smeđi listovi suše se bez dotoka vode.


Literatura:
• Keti Volard, A zašto?, Beograd: Laguna, 2006