Zašto kosa sedi?

 

Kosa i oči obojeni su pigmentom koji se naziva melanin, koji prave posebne ćelije u koži nazvane melanociti (deseti deo ćelija kože su melanociti). Jedan enzim u melanocitu transformiše amino-kiseline dobijene iz belančevina koje jedemo, tako da one stvaraju velike količine melanina. Melanin zatim putuje u pipke ćelija koji su naslonjeni na zidove drugih, običnih ćelija kože. Ćelije kože kroz pipke upijaju melanin, a što je više melanina u koži, to je ona tamnija. Seda kosa ne snabdeva se dovoljnom količinom melanina.

Dlake rastu iz posebnih kanala u koži koji se nazivaju folikuli, koji se takođe prave od ćelija kože. Tako melanin ulazi u kosu kao i u kožu. Kosa gubi boju kad se prekine njeno normalno snabdevanje melaninom. To se može dogoditi iz dva razloga: ili melanociti počnu da proizvode sve manje melanina, ili se njihovi pipci skrate, tako da više ne dosežu ćelije kose. Sa godinama, proizvodnja melanocita se smanjuje. Tako neke vlasi, dobijajući samo mali deo pigmenata koji ih boji, počinju da izgledaju sivkasto. Koža, takođe, gubi malo svog pigmenta, ali ne tako primetno. Međutim, kad melanociti oko jedne vlasi jednostavno nestanu, kao što to na kraju biva, pogođena vlas postaje potpuno bela. Vlasi postaju bele zato što je to boja prirodne neobojene belančevine keratina (90% svake vlasi sastoji se od keratina, a ostatak čine voda, masnoća, pigmenti i minerali). Ponekad je ono što nam izgleda kao potpuno seda sivkasta kosa, u stvari, neka vrsta optičke varke – tamne i bele vlasi su se izmešale pa izgledaju sivkasto, kao biber pomešan sa solju.

Kada će neko dobiti prvu sedu vlas zavisi od toga kada se to desilo njegovim roditeljima, babama i dedama. Neki nalaze prve bele vlasi već sa petnaest godina. Jedno istraživanje u Australiji pokazalo je da 22% ljudi ima sede vlasi već između dvadeset pete i trideset četvrte godine, a posle pedeset pete, 94% imalo je sedu kosu. Međutim, pojedini ljudi ostare sa netaknutom prirodnom bojom kose. Naučnici ne znaju tačno zašto melanociti imaju sklonost da s vremenom nestaju. Možda ih oštećuju čestice zvane slobodni radikali, koji se proizvode kad organizam koristi kiseonik kako bi sagoreo hranljive materije. Razne bolesti, uključujući malariju, tifus, pa čak i grip, mogu da oštete melanocite. Mogu ih oštetiti i suviše aktivna štitna žlezda, šećerna bolest i određene vrste zračenja. I nedovoljna ishrana, pogotovo ako u njoj nedostaje vitamin B12, može prouzrokovati da kosa gubi boju. Ponekad se dešava da melanociti ponovo prorade kad se ishrana poboljša; kosa se tada ponovo preplavi bojom.