Otprilike svaka treća osoba na planeti pije kafu. Semenke (zrna) kafe prirodno sadrže kofein, koji je hemijski stimulans, pripadnik grupe zvane alkaloidi. Kad čovek kaže da ga razbudi šolja kafe, to je učinak kofeina. On podstiče nervni sistem da oslobađa adrenalin, zbog čega srce brže pumpa krv i čovek postaje aktivniji. Mnogima se dopada ukus kafe ili navika da se ona pije, ali ne i stimulativni efekti kofeina. Pod dejstvom kofeina, naročito u velikim dozama, ljudi mogu da postanu nervozni, plašljivi ili napeti. Jedna šolja obične kafe sadrži 60 mg do 80 mg kofeina, a šolja kafe bez kofeina samo 1 mg do 5 mg.
Proizvođači kafe koriste nekoliko različitih metoda da izvuku kofein iz kafe. Oni ekstrahuju kofein dok je zrno još zeleno, pre nego što od pečenja potamni. U jednom procesu odstranjivanja kofeina koristi se hemikalija koja se naziva metilen-hlorid. Prvo, zrna se omekšaju pod uticajem pare, zbog čega kofein izlazi na njihovu površinu. Onda se zrna oko deset sati ispiraju metilen-hloridom, koji se vezuje za kofein i izvlači ga. Na kraju se zrna peru i suše. Po jednoj sličnoj metodi, zrna se na više sati potope u veoma vruću kafenu vodu. Taj proces izvlači kofein i kafena ulja (uključujući i ona koja daju kafi veći deo ukusa i arome). Kafena tečnost se odvaja od zrna i obrađuju se metilen-hloridom (ili hemikalijom koja se naziva etil-acetat), koji apsorbuje kofein. Nakon toga se kafena tečnost zagreva, pri čemu spoj kofeina i metilen-hlorida isparava. Zrna se onda vraćaju u tečnost, iz koje dobijaju veći deo svojih ulja i ukusa. U jednoj drugoj metodi koriste se filteri sa aktivnim drvenim ugljem ili ugljenikom, slični onima u kućnim sistemima za filtriranje vode, da bi se mešavina vode i kafe očistila od kofeina pre nego što se zrna vrate u nju.
Ponekad proizvođači koriste kafena ulja da bi izdvojili kofein iz kafe. Najpre se zrna potapaju u vruću kafenu vodu da bi kofein izašao na površinu zrna. Onda se zrna stavljaju u ugrejani sud koji sadrži kafena ulja uzeta iz starog taloga kafe. Nakon nekoliko sati, materije u uljima zvane trigliceridi vezuju se za kofein i izvlače ga iz zrna. Onda se zrna očiste od ulja i osuše. Postoji još jedna metoda, po kojoj se zrna kafe oslobađaju kofeina uz pomoć gasa – ugljen-dioksida. Najpre para izvuče kofein na površinu zrna, a zatim se zrna natope gasom. U gasu se održava krajnje visok pritisak, zbog čega se on ponaša kao tečnost. Ugljen-dioksid procuri u zrna i zakači se za kofein, a zatim se spoj ugljen-dioksida i kofeina izvuče iz zrna. Kad se zrna ohlade, preostali ugljen-dioksid diže se u vazduh, baš kao kad izdahnemo.
Literatura:
• Keti Volard, A zašto? Planeta Zemlja, Beograd: Laguna, 2008