Travnjak se sastoji od desetina hiljada pojedinačnih vlati trave koje zajedno čine travnatu površinu. Slično tome, na glavi se nalazi na hiljade pojedinačnih vlasi koje zajedno čine kosmati deo glave. Kad se iščupa vlat trave, može se videti da ta zelena vlat ima korenje. Kroz taj mali splet korenova vlat izvlači vodu i hranljive materije iz tla kako bi preživela. Način na koji je kosa pričvršćena za glavu donekle je sličan. Kosa ne prodire duboko u telo. Ne postoji centralna fabrika za izradu kose, duboko u telu, iz koje izlazi obilje vlasi. Umesto toga, koža je plitko tlo za kosu; korenovi kose se nalaze u koži.
Vlas kose je duga cev od keratina, tvrde belančevine od koje se sastoje i nokti. Mada izgleda glatko, dlaka je u stvari pokrivena krljuštima, kao riba. Taj sloj keratinskih krljušti naziva se kutikula (te krljušti mogu se videti pomoću mikroskopa). One se razbaruše kad je kosa suva i oštećena – preteranim četkanjem, sušenjem vrućim vazduhom i upotrebom škodljivih boja. Da bi kosa bila sjajna, da bi se presijavala, krljušti moraju da budu ravne kao površina ogledala. Unutar cevaste vlasi nalazi se sunđerasto jezgro. Zbog njega je kosa gipka, tako da se ne lomi pri savijanju (tanke vazdušaste vlasi ponekad nemaju sunđerasto jezgro). Ispod površine kože, na kraju vlasi, nalazi se njen koren. Svaka vlas je zatvorena u tanak omotač koji se naziva folikula. Folikula ima oblik lukovice i ukorenjena je u dermisu, unutrašnjem sloju kože, kao što je lukovica lale usađena u tlo. Blizu vrha folikule, neposredno ispod površine kože, lojne žlezde luče masti koje se, ako se ne speru, nagomilavaju na kosi.
Evo kako raste kosa. Na dnu svake lukovice folikule nalaze se ćelije raspoređene u obliku prstena koje splet krvnih sudova snabdeva hranljivim materijama i kiseonikom. Te ćelije deobom obrazuju nove ćelije, na isti način kao što se ćelije stvaraju u celom telu. Nove ćelije se nagomilavaju u obliku cevi i izbijaju kroz folikulu. Od mrtvih i očvrslih ćelija na unutrašnjoj strani cevi nastaje vlas. Ćelije spoljnog sloja cevi takođe umiru i očvrsnu, stvarajući pokrivač, tj. omotač. Dok kroz folikulu izbijaju prema površini kože, dlaka i njen omotač čvrsto su priljubljeni. Međutim, blizu površine kože, hemijske supstance koje luče zidovi folikule razjedaju omotač i otkrivaju dlaku koja se nalazi ispod njega. Dlaka se sada, pokrivena samo slojem krljušti, podmazuje mašću iz lojnih žlezda. Zatim se probija kroz kožu i izlazi napolje. Postaje kosa. Zato će kosa, ma koliko da se seče ili brije, uvek nastaviti da raste, između 12,5 i 25 milimetara mesečno.
Literatura:
• Keti Volard, A zašto? Planeta Zemlja, Beograd: Laguna, 2008