Kako nastaju ostrva?


Reč „ostrvo” asocira na palme, peščane plaže i tople pasatske vetrove. Međutim, ostrva se stvaraju svuda, čak i na krajnjem severu. Na primer, ledeni Grenland je najveće ostrvo na Zemlji, sa površinom od 2 175 470 kvadratnih kilometara. Ostrvo se definiše kao kopno manje od kontinenta (kao što su Afrika ili Severna Amerika) i okruženo vodom. Ostrvo može biti lepo mesto nasred jezera, ili cela država okružena morem, kao Jamajka ili ostrva koja sačinjavaju Japan. Neka ostrva koja izgledaju kao odvojeno kopno u stvari su deo kontinenta u čijoj blizini se nalaze. Zato se takva ostrva zovu kontinentalna ostrva. Jedno od njih je Nova Gvineja, pacifičko ostrvo uz samu severnu obalu Australije.

Zemljina kora je, u stvari, sastavljena od ploča koje plivaju na sloju izuzetno vrele stene u tečnom stanju. Te ploče klize po površini istopljene stene kao splavovi po moru. Kontinenti su na pločama, a ploče se nalaze i ispod okeana. Ostrvo Nova Gvineja, koje na kartama izgleda sasvim odvojeno, u stvari je usidreno na istoj ploči kao i njegov sused, kontinent Australija, a veza između njih prekrivena je vodom. More često stvara takva kontinentalna ostrva kad se podigne i poplavi doline koje okružuju brda na obali kontinenta. Tako se deo kontinenta odjednom nađe na pučini. Velika Britanija je, takođe, kontinentalno ostrvo. U Sjedinjenim Američkim Državama, ostrva u blizini obale Mejna bila su priobalna brda pre nego što je voda prodrla na kopno.

Osim kontinentalnih, postoje i okeanska ostrva, koja nikada nisu bila povezana sa nekom kopnenom masom. Okeanska, prava ostrva su u većini. Ta ostrva prave vulkani. Kad dođe do erupcije, podvodni vulkani izbacuju lavu, koja se hladi i očvršćava. S vremenom se nagomilava sve više i više lave, dok na kraju ne izbije na površinu. Na primer, ostrvo Havaji je u stvari gomila lave visoka 9753 m. Nova okeanska ostrva neprestano se stvaraju. Na vulkanskim ostrvima, biljke niču iz semenja koje donose okeanski vetrovi, voda i ptice. Ptice i insekti su često jedina stvorenja koja žive na ostrvima. Kad su vulkanska ostrva izložena eroziji izazvanoj vodom i vetrom, ili delimično utonu u more, sitne morske životinje korali u plitkoj vodi oko ostrva izgrade presten. To koralno ostrvo naziva se atol.

Osim dve osnovne vrste ostrva, postoje i sprudovi, koji nastaju taloženjem sitnog peska i zemlje koji skliznu sa obale u vodu. U jezerima i rekama često se mogu naći ploveća ostrva, gomile isprepletanih biljaka i zemlje. U najhladnijim vodama, kao što su arktičke, nalaze se ploveća ledena ostrva.


Literatura:
• Keti Volard, A zašto? Planeta Zemlja, Beograd: Laguna, 2008