Za razliku od ljudi, kamile se uklapaju u suve predele kao ruka u rukavicu. Dvogrbe kamile mogu da izdrže duge hladne zime i kratka vrela leta u pustinji Gobi u centralnoj Aziji. Jednogrba kamila se istrajno probija kroz beskrajnu vrelinu pustinja severne Afrike i Arabije. Kamile su se prvi put pojavile u pustinjama na jugozapadu Severne Amerike. Tokom evolucije koja je trajala milionima godina postale su pravi majstori za preživljavanje u suvim predelima. Ali voda je neophodna svim živim bićima na Zemlji, i kamile bez nje ne mogu da opstanu. Krv sadrži 91% vode. Ako se ne nadoknadi gubitak vode nastao znojenjem i mokrenjem, krv se zgušnjava. Umesto da struji kroz krvne sudove, kreće se kao sirup. To je opasno jer se telo hladi pomoću brzog proticanja krvi. Naime, pri pretvaranju hrane u energiju, u telu se stvara toplota. Te reakcije koje se odvijaju duboko u telu zagrevaju krv, a ona prenosi toplotu prema površini strujeći do kože i razlivajući se po njoj. Koža za tili čas izrači toplotu u vazduh i telo se rashladi. Ali dehidrirana krv, gusta kao med, ne može dovoljno brzo da dođe do kože. Toplota se nagomilava i može nastupiti smrt.
Čak i kad uopšte nije vrućina, ljudi bez vode mogu da prežive samo nekoliko dana. Međutim, kamile mogu da prežive čitavih sedamnaest dana između dva pojenja. Većina ljudi misli da su grbe hladnjaci u kojima bućka uskladištena voda i lagano curi u krvotok kamile, ali to nije tačno. Grbe su u stvari pune sala. Kamile koriste svoje grbe, kao i celo telo, u jedinstvenoj strategiji za život u sušnim oblastima. Prvo, telesna temperatura kamile menja se sa temperaturom vazduha. Noću se spušta na oko 34 °C, a zatim, u toku dana (kad temperature u Sahari mogu da dostignu 58 °C) može da se podigne na 41 °C. Pošto je tako razlika između telesne i spoljne temperature smanjena, vazduh sporije zagreva telo kamile nego kada bi bilo hladnije. Drugo, kad je vrućina, kamilin metabolizam (sagorevanje hrane u telu) odvija se sporije i proizvodi manje toplote. Treće, kamila zaista može određenu količinu vode da vrati iz bubrega u jedan od svoja četiri želuca, a zatim u krv, umesto da je svu izgubi mokrenjem. Konačno, grba služi kamili kao zaštitni pokrivač. Ta gomila sala peče se na letnjem suncu, upija i zadržava toplotu, i usporava njeno spuštanje do unutrašnjih organa kamile. Toplota koja se stvori u telu brzo se izrači u vazduh sa kamilinih vretenastih nogu.
Kamile mogu na svakih 100 kg telesne težine da izgube 20 kg do 40 kg vode, a da im ne pozli (voda se ne gubi iz krvi, već uglavnom iz drugih tkiva). Ipak, kamile ni u kojem slučaju ne uživaju u takvom načinu života. Žedna kamila, koja je danima preživljavala od sopstvene, ponovo prerađene vode, može da proguta sto litara vode za pet minuta.
Literatura:
• Keti Volard, A zašto? Planeta Zemlja, Beograd: Laguna, 2008