Ljudi su nekada mislili da je rosa nebeski nektar jer se pojavljivala naizgled niotkuda i blistala na svakoj vlati trave, na svakom listu i cvetu. Valjanje po rosi i kupanje u njoj bio je omiljeni deo nekih drevnih obreda, a ljudi su je pili radi brzog okrepljenja i dobrog zdravlja.
Rosa se ne javlja samo rano ujutru na travi. Leti, kada je veoma toplo, neka vrsta rose javlja se i na hladnim vodovodnim cevima, ili na čaši napunjenoj ledom. Rosa se stvara kad vazduh zasićen vodom dođe u dodir sa hladnijim površinama. Vazduh se odlikuje temperaturom koja se naziva temperatura rošenja. To znači da na određenoj temperaturi i pritisku neka količina vazduha sadrži najveću moguću količinu vodene pare. Vazduh je natopljen, kao sunđer pun vode u trenutku kad iz njega počnu da ispadaju kapljice. Da li će ujutru biti rose zavisi od toga kakva je bila prethodna noć. Kad zađe sunce, Zemljina površina počinje da gubi toplotu koju je skupljala celog dana. Hladi se i vlažan vazduh neposredno iznad tla. Kad je nebo vedro, toplota se jednostavno zrači u svemir. Prohladan vazduh, koji je zbijeniji, ne može da sadrži tako veliku količinu vodene pare kao topao vazduh. Zato on brzo dostiže tačku rošenja, na kojoj ne može da primi još vode bez „prolivanja”. Ako se vreme ne promeni, ako se ne pojavi vetar koji bi sa visine doneo topao vazduh – obrazuje se rosa. To se dešava na sledeći način. Vazduh prezasićen vodenom parom dodirne hladnu vlat trave. Pošto se vodena para pri dodiru sa travom hladi i pretvara u tečnost, na travu padaju kapljice (slično kao iz nakvašenog sunđera). Te kapljice spajaju se sa vodom koja prirodno isparava iz biljaka. Ceo travnjak se brzo prekriva kapljicama, koje će, kad osvane jutro i izađe sunce, sijati i blistati.
Zanimljivost: rosa se najčešće obrazuje u vedrim noćima jer tada nema oblaka koji bi sprečili da se toplota zrači u svemir. Zato, ako ujutru ima rose, tog dana neće biti kiše, dok odsustvo rose znači da se spremaju padavine.
Literatura:
• Keti Volard, A zašto? Planeta Zemlja, Beograd: Laguna, 2008