argumenat ili argument


Pravilno je oboje.

Podjednako dobri oblici, koji se ravnopravno upotrebljavaju. Neke imenice stranog (uglavnom latinskog) porekla sa završetkom na -nt mogu imati nepostojano a u nominativu jednine, ali neobavezno. U genitivu množine to a je obavezno, dok ga u ostalim padežima nema.
Promena po padežima (jednina; množina):
• nom. – argumen(a)t; argumenti
• gen. – argumenta; argumenata
• dat.-lok. – argumentu; argumentima
• ak. – argumen(a)t; argumente
• instr. – argumentom; argumentima