Naći se u nebranom grožđu

 

Izraz naći se u nebranom grožđu znači isto što i „naći se u neprilici” ili „u nezgodnoj, neprijatnoj, odnosno teškoj situaciji”. Primera za to ima dosta i u književnosti i u običnom, svakodnevnom govoru. Tako u jednoj narodnoj priči stoji: „Na ove riječi careve kćeri nađe se strijelac u nebranom grožđu… steglo mu se grlo pa ni beknuti.” U delu jednog starijeg srpskog pisca, Milorada Šapčanina, mogu se naći slični primeri, kao u ovoj rečenici: „I sam se Nićifor nađe u nebranom grožđu… toliko /se/ beše zbunio da ne znađaše šta da započne.” Taj izraz često se sreće i na stranicama dnevnih i drugih listova i časopisa, što nije ni čudno, jer se ljudi često nalaze u nezgodnim situacijama, a novine o tome pišu.

Izraz naći se u nebranom grožđu proizašao je iz stvarne, životne situacije. Naime, nekada su čuvari vinograda, pudari, čuvali nebrano grožđe od lopova. Oni koji bi pokušali da uđu u vinograd i ukradu koji grozd, našli bi se u nezgodnoj situaciji. Na njih bi navalili čuvari vinograda i izudarali ih štapovima. Tako je onda i nastao izraz naći se u nebranom grožđu, što će reći u neprilici, u neugodnoj situaciji kad te razgoropađeni pudari uhvate u još nebranom grožđu.

U početku je, dakle, taj izraz imao sasvim konkretno značenje. Kasnije je počeo da označava svaku neugodnu situaciju ili nepriliku u kojoj se čovek iz raznih razloga može naći. U tom, prenesenom značenju on se danas upotrebljava u srpskom jeziku.

Kako se može videti, frazem naći se u nebranom grožđu značenjski je sličan frazemu obrati (zelen) bostan, samo što nije nastao na isti način, u istoj životnoj situaciji, niti u istom kraju, jer je očigledno da je mogao nastati u nekom vinogradarskom kraju, kao što je i izraz obrati (zelen) bostan nastao na području gde ima dosta bostana. No, bez obzira na to, oba su se ta frazema proširila po celom našem govornom području i često se upotrebljavaju – i u svakodnevnoj govornoj praksi i u literaturi.

Bilo bi zanimljivo još reći da izraz naći se u nebranom grožđu među svim slovenskim i neslovenskim jezicima, osim srpskog, imaju još samo makedonski i bugarski. Znači li to da su jedino Srbi, Makedonci i Bugari bili skloni upadanju u tuđe vinograde? Ili su, možda, njihovi pudari bili revnosniji u kažnjavanju kradljivaca grožđa? Bilo kako bilo, tek taj je slikoviti izraz stvoren i često se upotrebljava u srpskom jeziku.