Nema zime

 

Da leti, kad sija sunce, nema zime, savršeno je jasno. Ali da i usred zime – nema zime, i to uprkos velikim hladnoćama i snegu, to je u najmanju ruku čudna stvar. U jeziku, međutim, ima svakakvih čuda, pa i to da zimi – nema zime. Mnogi se sećaju popularne pesme grupe Bijelo dugme, koja se, pod naslovom Hajdemo u planine, dugo puštala na radio-stanicama i koju i dalje rado slušaju stariji (i mlađi) ljubitelji zabavne muzike. U toj pesmi čuvena jugoslovenska rok grupa poziva: „Hajdemo u planine, jer tamo nema zime…” Da ne bi bilo zabune o čemu je reč, tu je i upozorenje: „Opleti šalove, šarene kapice, tople džempere, vunene rukavice…” Poruka je jasna: Obucite se dobro, jer će biti hladnoće, studeni, ali slobodno dođite, ništa ne brinite, ne bojte se, gore u planinama – nema zime.

Mada na prvi pogled može izgledati čudno, tu ipak nema nikakvog protivrečja. Radi se o tome da veza reči nema zime u srpskom jeziku ne mora značiti samo nema hladnoće, nema studeni, nema mraza i sl. Kao ustaljeni izraz, ta veza (sintagma) upotrebljava se u značenju: nema opasnosti, nema problema, u redu je, bez brige, ne treba se bojati, ne treba brinuti i sl. Kad, na primer, u novinama, u jeku zimske sezone, pročitamo krupan naslov „Na Kopaoniku nema zime”, jasno nam je da to znači: nema problema. Tako je isto i kad novinar, pišući o planinskom turizmu, poruči: „Nema zime za sezonu.” Ili kad iz „Elektroprivrede” preko novina stigne radosna vest: „Za struju nema zime.” (Bez brige, dakle, električne energije ima dovoljno.) Takvih primera upotrebe izraza nema zime (sa značenjem: nema problema) ima mnogo u štampi i literaturi, ali i u običnom, svakodnevnom govoru.

Mnogi sigurno misle kako nije potrebno da se poreklo tog izraza podrobnije objašnjava. Radi se, prosto, o prenesenom značenju, koje se razvilo na sasvim jednostavan način. Poznata je činjenica da zima donosi studen i druge nevolje i probleme, pa kad se kaže nema zime, to je isto kao da je rečeno nema nevolje, nema problema. Međutim, objašnjenje nije tako jednostavno, jer reč zima u tom izrazu nema baš nikakve veze sa rečju kojom se u srpskom jeziku označava najhladnije godišnje doba. Na pravi put u traganju za odgovorom kako je nastao izraz nema zime, i šta tu znači reč zima, ukazao je akademik Blaže Koneski, makedonski pesnik i jezikoslovac. On je, i sam veoma radoznao, čitajući neke stare grčke i cincarske (arumunske) rečnike, došao do zaključka da zima u izrazu o kojem je ovde reč ne znači „zima” („godišnje doba”), nego nešto sasvim drugo. I, zaista, u grčkom jeziku postoji reč zimiá, koja znači „šteta”. Iz grčkog su je preuzeli Cincari, u nešto izmenjenom obliku (zimie), i proširili po krajevima u kojima su bili nastanjeni (kod nas najviše po Makedoniji i Srbiji). Bavili su se uglavnom trgovinom i zanatom, pa su imali dosta dodira sa ljudima i mogli uticati da se neki njihovi izrazi prime i prošire u narodu. Većini je poznat Kir Janja, trgovac i zelenaš, lik iz komedije Jovana Sterije Popovića Tvrdica (1837). On u pojedinim momentima govori grčko-srpskim jezikom, a u sledećim čak i čistim grčkim (otuda mu i ono kir, što na grčkom znači „gospodin”). Isto tako su i Cincari, kao uspešni trgovci, znali i govorili grčki, pa je verovatno da su grčku reč zimiá upotrebljavali u hibridnom izrazu nema zimiá (sa značenjem: nema štete), a naš svet je to čuo kao nema zime.

Po prostonarodnoj etimologiji, dve glasovno slične reči (strana i naša), ukrštene su, uz zamenu značenja, pa se tako rodio poseban izraz, koji danas svi upotrebljavaju i ne razmišljajući o tome šta tu znači zima – uvereni, zapravo, da je to srpska reč. Na taj način promenilo se i prvobitno značenje izraza nema štete u: nema problema, nema nevolje, ne treba brinuti, u redu je itd. „I ovog puta se, mislim, dogodilo” – kaže profesor Koneski – „da je jedna obična semantička celina u jednom jeziku postala frazeologizam u drugom.”