Prokrustova postelja

 

U celoj grčkoj mitologiji nema, sigurno, stravičnije osobe od Prokrusta, niti groznije sprave za mučenje od njegove čuvene postelje. On je bio veliki razbojnik, veći i grozniji od svih razbojnika u staroj Heladi, a, verovatno, i u celom tadašnjem naseljenom svetu. Bio je u ono vreme, a ostao je i do dana današnjeg, čuven po groznim mukama na koje je stavljao svoje žrtve. Pravo ime bilo mu je Polipemon, Prokoptas ili Damastes, ali su mu dali nadimak Prokrust – „onaj koji ljudima iz tela čupa noge i ruke”.

Taj ogromni, nezgrapni i ružni stvor u nakaznom ljudskom obličju i sa srcem krvožedne zveri primao je putnike namernike, ili ih je presretao na putu, vezao i odvodio u svoju pećinu kraj reke Kefisa, nedaleko od Eleusine. Tu ih je podvrgavao strašnim mučenjima i tako im oduzimao život. Svakoga je terao da legne u postelju. Ako je nesretnik bio malena rasta, stavljao ga je na veliki krevet, a zatim mu je – govoreći da ležaj mora biti po njegovoj meri kako bi se udobnije odmarao – čekićima istezao noge sve dok jadni čovek u groznim mukama ne bi izdahnuo. A kad bi uhvatio nekog dugajliju, stavljao bi ga u mali krevet, pa bi onda – sa istim obrazloženjem: da mu krevet, radi udobnosti, mora biti po meri – polagano seckao i skraćivao noge dok ne bi odrubio onoliko koliko su bile duže od kreveta. Tako su u Prokrustovoj postelji na jezivim mukama skončali mnogi nevini ljudi.

Ali, kako svakom zlu mora doći kraj, jednog dana ruka pravde prekinula je i Prokrustove zločine. Bila je to ruka jednog od najvećih i najpravednijih grčkih junaka, legendarnog Tezeja. Spasitelj ljudi od Prokrustovog nasilja zaslužuje da se o njemu i ovde nešto više kaže.

Tezej je bio nezakoniti sin atinskog kralja Egeja i Etre, kćerke kralja Piteja iz Trezena. Začet po volji bogova, zbog čega se pričalo da je božanskog porekla, odrastao je na dvoru svog dede po majci. Kad je napunio šesnaest godina, majka mu je otkrila tajnu njegovog rođenja u uputila ga u Atinu da traži oca. Brižni deda, kralj Pitej, savetovao mu je da krene morem kako bi izbegao zamke i opasnosti koje su mu pretile na kopnenom putu. Ali on je, želeći da dostigne slavu velikog Herakla, odlučio upravo suprotno: uputio se kopnom na daleko i neizvesno putovanje ka Atici. Krčeći sebi put, snažan i odlučan, usput je učinio više junačkih dela: savladao je nasilnika Perifeta u Epidauru, zatim je na Korintskoj prevlaci, u Kenhri, kaznio zločinca Sinida, koji je, poput Prokrusta, hvatao putnike namernike, vezao ih za omorike i žive rastrzavao. U Kromijonskom klancu ubio je divlju krmaču Feju, koja je, izgleda, bila prerušena žena razbojnik i savladao Maratonskog bika. Među Tezejeva najslavnija junačka dela ubraja se i ubistvo zlikovca Prokrusta. Usmrtio ga je na isti način kao što je i on ubijao svoje žrtve: stavio ga je u kratku postelju i polako mu seckao noge, sve dok nije, kao što je i zaslužio, izdahnuo na groznim mukama nestavši sa ovog sveta.

Po zlu zapamćeno, Prokrustovo ime ostalo je u ustaljenom izrazu Prokrustova postelja, koji simbolično označava „kruti kalup ili unapred zadatu proizvoljnu meru u koju se nešto želi nasilno da ugura”.