Novinarska patka

 

Taj izraz znači namerno krivotvorena, lažna vest, odnosno dezinformacija. Postoje tri objašnjenja kako je nastao frazem novinarska patka. Po jednom, najmanje verovatnom, taj izraz potiče od skraćenice NT (od latinskog non testatum, što znači „nije provereno”), kojom su, navodno, u novinskim redakcijama obeležavali sumnjive i neproverene tekstove dospele sa raznih strana (iz nepotvrđenih izvora). Pošto se latinska skraćenica NT čita „en te”, a tako upravo u nemačkom jeziku glasi naziv za patku (Ente), svaka neproverena vest prozvana je patkom. Po toj pretpostavci, dakle, moglo bi se zaključiti da je novinarska patka došla u srpski jezik iz nemačkog.

Možda je ona kao izraz i došla iz toga jezika, ili preko toga jezika, ali su putevi njenog nastanka ipak mnogo duži i zamršeniji. U knjizi Iz života reči Edvard Vartanj raspreda ovu priču:

„Želeći da se naruga lakovernoj čitalačkoj publici, poznati belgijski humorista Kornelisen lansirao je vest o proždrljivim patkama. Javio je kako je neki narednik kupio dvadeset pataka i naredio da se jedna od njih odmah zakolje i sva (sa kostima i perjem) isecka na sitne komadiće kako bi njome nahranio ostale patke. Posle nekoliko minuta to je učinio i sa drugom, pa sa trećom, četvrtom… i tako redom do devetnaeste. Na taj način je dvadeseta patka proždrla devetnaest svojih drugarica. Tu besmislenu vest o proždrljivosti pataka preneli su i drugi listovi, pa se posle o tome danima pričalo. Autor je, naravno, nakon izvesnog vremena otkrio tajnu svog ’naučnog eksperimenta’ i time se narugao lakovernim čitaocima i žutoj štampi.”

Slučaj je potom zaboravljen, ali se od tada, kako misli Vartanj, svaka lažna vest u novinama naziva novinarskom patkom. Zanimljivo je da je mnogo godina kasnije jedan američki list objavio istu vest. Rezultat je opet bio isti: laž o proždrljivim patkama primljena je sa velikim zanimanjem. Nema razloga da se sumnja u tu Vartanjevu verziju, da se smatra kako je njegova priča o naredniku i patkama izmišljena, tj. da je i ona sama novinarska patka. Ipak treba reći da je patka u značenju lažna vest, izmišljotina, postojala mnogo pre pomenutog napisa belgijskog novinara.

U jednom etimološkom rečniku francuskog jezika stoji da je reč canard, u značenju „patka”, izvedena od glagola caner, što znači „gakati”, „kvakati”. Značenje lažna vest zabeleženo je već 1750. godine; ono dolazi od izraza vendre des canards a moitie (doslovno: „prodavati patke napola”), koji je zabeležen u XVI veku, a odatle pak dormer des canards a quelqu’un („izneveriti čija očekivanja”) – od kraja XVII do sredine XIX veka. Dictionnaire universel de la langue francaise beleži 1834. reč canard sa značenjem „lažna vest”, a 1842. Akademijin rečnik dodaje značenje „letak” i „loše novine”.

U nemačkom jeziku Ente („patka”) sa posebnim značenjem novinarska laž sreće se od 1850. po uzoru na francusko canard. No još u XVI veku postojao je izraz blaue Ente (doslovno: „plave patke”) u značenju „laži”. Taj se izraz razvio iz priče o nekakvim izmišljenim plavim patkama, koje je, navodno, neko video pa je o tome naokolo lagao.

Svi ti podaci pokazuju da izraz novinarska patka ima dugu i zanimljivu istoriju: od francuske reči canard, kojom Francuzi i danas označavaju lažnu vest ili izmišljotinu, preko nemačkog Ente, i još ranijeg blaue Ente, u istom značenju, do ustaljivanja toga izraza u srpskom jeziku, proteklo je više vekova. Po tome bi se moglo reći da su laži i izmišljotine večne i da se svugde po svetu prenose na isti način. Kojim je putem izraz novinarska patka stigao u srpsku novinarsku terminologiju, direktno iz francuskog jezika, ili preko nemačkog, nije toliko važno, bar ne za njegovo objašnjenje. Važno je da se zna šta on znači i da se pomoću njega mogu razlučiti laži i podmetanja od istinske, ozbiljne novinske informacije.