Kolumbovo jaje – zašto se kaže


Mnogi ustaljeni izrazi u jeziku ponikli su iz različitih mitova, legendi, narodnih priča i anegdota. Jedan od njih je i Kolumbovo jaje, koji se upotrebljava u značenju „iznenadno otkriće, rešenje kakvog problema”, ili, tačnije, prema Klaićevom Rječniku stranih riječi: „lako rješiva, iako naoko teška zagonetka”.

Priča o nastanku tog izraza je duga i zanimljiva, a njen početak seže duboko u prošlost, u vreme kada je kolektivna mašta naroda ispredala priče koje su se prenosile s kolena na koleno. Jedna od njih, nastala u Španiji, govori o tome kako je mnoštvo mudraca dugo pokušavalo da reši neobičan problem – da na sto postavi jaje u vertikalan položaj. Nikome to, naravno, nije uspevalo, jer čim bi se postavljeno jaje ispustilo iz ruke, gubilo je ravnotežu i padalo postrance. Onda se pojavio jedan čovek iz naroda, po imenu Huanelo, koji je taj problem rešio na jednostavan način: udario je vrhom jajeta o sto, ljuska se ulubila i jaje je ostalo u uspravnom položaju. Tako je u španskom jeziku nastao izraz Huevade Jauanelo („Huanelovo jaje”). Kasnije, u XVII veku, taj je izraz ušao i u literaturu. Poznati španski pisac Kalderon de la Barka uneo ga je u svoju komediju Nevidljiva dama (La dona duende, 1629).

Zanimljivo je da je mnogo pre Kalderona zgoda sa uspravljanjem jajeta pripisivana raznim istorijskim ličnostima. Jedna od tih ličnosti je poznati italijanski arhitekta Filipo Bruneleski (1377–1446). U delu Životopisi najznačajnijih slikara, vajara i arhitekata (Le vite de’ piu eccellenti pittori, scultori, e architettori, 1550) italijanski pisac Đorđo Vazari priča o tome kako su se, negde oko 1421, u Firenci skupili neimari sa raznih strana da reše jedan građevinski problem. Trebalo je da se odluči kako pokriti crkvu Santa Maria del Fiore, koja je bila u gradnji i nedostajala joj je samo kupola. Svi prisutni su izložili svoje ideje i potkrepili ih skicama i crtežima. Jedino je Bruneleski odbio da pokaže svoj plan i predložio da se gradnja crkvene kupole poveri onome koji uspe da uspravi jaje na stolu. Nikome to, naravno, nije pošlo za rukom, osim samog predlagača, koji je to učinio na isti način kao i legendarni Huanelo. Dobivši na taj način pravo da izvede svoj projekat, Bruneleski je, kažu, napravio kupolu koja je ličila na jaje sa ulubljenim vrhom.

Zgoda sa jajetom dovođena je u vezu i sa poznatim moreplovcem i otkrivačem Amerike Kristiforom Kolumbom (1451–1506). Đirolamo Benconi, italijanski istraživač i istoričar, u Istoriji novog sveta (Historia del Mondo Nuovo, 1565) piše da je na španskom dvoru Kolumbovo otkriće bilo različito primljeno: jedni su ga slavili kao heroja, jer je pod španskom zastavom i za špansku krunu otkrio nove bogate zemlje, dok su drugi potcenjivali njegov podvig, govoreći da je svako mogao ploviti u pravcu zapada, pa slučajno pristati uz obale Zapadne Indije (tako su Španci u to vreme nazivali Ameriku). Kolumbo je mirno slušao ta nipodaštavanja, a onda je u jednom trenutku izvadio iz džepa jaje i pitao ko od prisutnih može to jaje staviti na sto tako da stoji na vrhu. Pošto su svi pokušali da to učine i nisu uspeli, problem je rešio sam Kolumbo na već opisani način. To je izazvalo negodovanje njegovih protivnika, koji su gnevno protestovali:

– To je lako. Tako smo i mi mogli uraditi!
– Pa što niste? – odgovorio im je veliki moreplovac. Mogli ste vi otkriti i Zapadnu Indiju, ali niste. To sam učinio ja, Kristifor Kolumbo.

Ne zna se da li se desilo sve onako kako je opisano, i je li se uopšte desilo. Sigurno je jedino to da je navedena priča pripisana otkrivaču Amerike i da je tako nastao izraz Kolumbovo jaje, koji, kako je već rečeno, znači: „jednostavno rešenje nekog naoko teškog problema”.


Literatura:
• Milan Šipka, Zašto se kaže, šesto izdanje, Novi Sad: Prometej, 2010