Psuje kao Vlah s koca

 

Frazem psuje kao Vlah s koca znači gadno psuje, izgovara najteže i najpogrdnije psovke. Taj izraz je veoma čest u razgovornom jeziku, u srpskim ruralnim i urbanim govorima, pa ga je još Vuk Stefanović Karadžić (1787–1864) zabeležio i uneo u svoju knjigu Srpske narodne poslovice i druge različne kao one u običaj uzete riječi (1849). Evo njegovog objašnjenja:

„Psuje kao Vlah s koca. Jer čoek koji je nabijen na kolac ne bojeći se nikakva većega zla psuje Turcima šta mu na usta dođe, ne bi li ga ubili.”

Vlah u tom kontekstu znači „pravoslavac (Srbin)”, „rajetin”. Vuk u Srpskom rječniku (1818), tumačeći tu reč nemačkim der Walach i latinskim Valachus, dodaje: „Turci (osobito Bošnjaci) zovu i Srblje (kašto i sve rišćane) Vlasima.” Reč Vlah inače u srpskom jeziku ima više značenja, ali joj je značenje u frazemu psuje kao Vlah s koca određeno i jasno, jer se zna koga su Turci na ovim prostorima nabijali na kolac.

Jezive i potresne scene toga varvarskog načina kažnjavanja opisao je, do najsitnijih detalja, Ivo Andrić u romanu Na Drini ćuprija (1945). Nakon opisa jezivih detalja nabijanja na kolac seljaka Radisava sledi deo u kojem on proklinje Turke. Odmereni i uzdržani Andrić izostavio je strašne psovke i, umesto njih, stavio tri tačke. Ali, da se zamisliti šta je sve mogao izgovoriti Turcima, umirući polako, u mukama, nesretni Radisav, nabijen na kolac na strmoj obali Drine, iznad skela novoga mosta.

Surovo nabijanje ljudi na kolac pripada dalekoj prošlosti. Ali iz tih vremena, možda i zato da nas na njih podseti, ostao nam je frazem psuje kao Vlah s koca, što znači gadno psuje, izgovara najteže i najpogrdnije psovke, a u drugoj verziji odgovarati (kome) kao Vlah s koca, u značenju drsko, osorno odgovarati.