Na istoj deredži

 

Frazem na istoj deredži sličan je frazemu isti aršin, u kojem je jedna reč (aršin) donekle nepoznata. U izrazu o kojem je ovde reč takođe je jedna reč nepoznata. To je deredža. Šta, dakle, znači kad se kaže: „Oni su po pameti i bogatstvu na istoj deredži.” Ili u ovom primeru: „Ostali oni ovde, ili odselili u drugi grad, biće opet na istoj deredži ako ne nađu bolji posao.”

Smisao navedenih rečenica može se lako razabrati i bez tumačenja reči deredža. Jer, jasno je da se tu, u stvari, radi o „istoj meri” ili „istoj situaciji”, dakle o nekoj jednakosti. U prvoj rečenici pomenuta dvojica (ili dvoje) jednake su pameti i bogatstva (podrazumeva se da su ograničeni i siromašni). U drugoj rečenici opet se kazuje da će tamo neki – ostali u istom mestu, ili odselili u drugi grad – biti u istoj ili jednakoj situaciji ako ne nađu bolji posao.

Osnovni smisao frazema je, dakle, jasan, iako je sama reč deredža nepoznata. Ta reč potiče inače iz turskog jezika (derece) i znači: „stepen, stupanj, grad”; „položaj, stanje” („stepen temperature” ili „stepen u službi, u društvu; stepen uopšte, položaj” i sl.). Kao balkanski turcizam arapskog porekla (däräğä), ta reč je poznata ne samo kod nas (pretežno na Kosmetu, u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini) nego i u još nekim balkanskim jezicima, na primer u bugarskom, gde se izgovara deredže (isto, dakle, kao i u srpskom, samo sa e na kraju, prema turskom izvorniku).

U staro vreme u nekim se našim krajevima temperatura stvarno merila u deredžama, pa se govorilo o termometru sa 100 deredža (tj. stepeni), ili o velikoj zimi od −28 ili −30 deredža itd. U Crnoj Gori se govorilo deredžom, u značenju: „umereno”, „s merom”, „postepeno”. Rečnik Matice srpske navodi ovaj primer: „Mnogo piješ rakije, đavo ti je popio, rekao si da ćeš deredžom piti” (tj. „umereno”).

Naravno, danas se tako više nigde ne govori, pogotovo ne u gradovima, pa se reč deredža u samostalnoj upotrebi potpuno izgubila iz srpskog jezika. Zadržala se samo u frazemu na istoj deredži. A ni on se ne upotrebljava na celom srpskom govornom području. Jer, postoje druge, savremene naše zamene za taj frazem. Rekli mi na istoj deredži ili u istoj situaciji, u istom položaju, to je sve značenjski jednako.

Ipak, i takvi ustaljeni izrazi imaju u srpskom jeziku svoje mesto. Oni su slikovitiji i izražajniji od običnih skupova reči sa istim značenjem, a, osim toga, nose i posebnu konotaciju (značenjski prizvuk), u ovom slučaju negativnu.