Pasti s kruške

 

Taj frazem se upotrebljava kad se želi reći da se neko ponaša kao da je lud, glup, naivan, blesav i sl. U vezi sa tim frazemom nameće se pitanje zbog čega su glupost, smušenost, neljubaznost i slične negativne ljudske osobine povezane upravo sa kruškom, a ne sa nekim drugim drvetom ili voćkom (recimo, jabukom, trešnjom ili višnjom). Objašnjenje za to može se naći u knjizi Veselina Čajkanovića Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama. Kako piše u toj knjizi, stara kruškova drveta su kod našeg naroda na zlu glasu. U suprotnosti sa jabukom, kruška se smatra za „zlo drvo”, za drvo zlih demona. U narodnim pripovetkama pod kruškom se skupljaju đavoli, a na njoj se nalazi i veštica.

Iako je kruška, prema mišljenju Čajkanovića, „u staroj religiji, izvesno, imala bolji ugled i čak uživala izvestan kult”, za šta se navode i brojni primeri, naš narod ju je uglavnom doživljavao kao „zlo drvo”, na kojem se skupljaju demoni, đavoli, veštice i druga zla stvorenja, pa čak i sama Smrt. Zato je one koji bi se slučajno našli u tom društvu, na krušci, pa pali sa nje, narod smatrao ludim, glupim, nerazboritim i sl. Tako su, onda, nastali i ustaljeni izrazi kao da je pao s kruške (u značenju: zbunjen, smeten, smušen i sl.) i nisam (nisi, nije itd.) pao s kruške (u značenju: nisam (nisi, nije itd.) lud, budala, glup, ograničen i sl.).