Slepa sreća

 

Izraz slepa sreća, koji se obično upotrebljava kada nekome iznenada iskrsne kakav veliki dobitak ili kada naglo postigne neočekivan uspeh, ima svoje korene u antičkim mitološkim predstavama života. Tiha, koja se poistovećuje sa Fortunom, boginjom sreće starih Rimljana, prema predanju, bila je: „zlatokrila i brza poput munje, čas dobra i blagonaklona, a čas nepravedna, divlja i slepa. Ona se igra ljudima kao loptom; od njenih ćudi zavisi sreća i blagostanje, ili beda i propast. Svoje darove često daje nedostojnima i zajedno sa Elpidom, slepom nadom, neprestano obmanjuje ljudski rod.” Njena obeležja, kao i Fortunina, bila su: točak (kolo), vaga, kocka, kormilo i rog izobilja. Tiha je, dakle, bila boginja koja sve daje, ali i sve oduzima. I to ne po nekim zaslugama, nego po slučaju, naslepo. Zato je upravo mogla da često obdaruje velikim bogatstvima nedostojne, a upropaštava zaslužne. Mnogi ljudi i danas veruju u slepu sreću.

Treba na kraju reći da se u nas pored slepa sreća govori i luda sreća, što znači da se ona dešava bez ikakvog reda i smisla, i bez najave.