U drugom izdanju Srpskog rječnika (1852) Vuka Stefanovića Karadžića, uz reč bostan stoji ova izreka: „Kako radi obraće zelen bostan, t. j. propašće.” Ta ista izreka, samo u nešto drukčijem obliku, i uz drugu odrednicu (propasti), zabeležena je još u prvom izdanju pomenutog rečnika (1818), ovaj put sa obrazloženjem na nemačkom i latinskom: „obraćeš zelen bostan (du wirst nicht gut fahren; male succedet tibi)”, što opet u suštini znači: „nećeš se dobro provesti” ili „ne piše ti se dobro”.
Frazem obrati zelen bostan upotrebljava se kod nas često i bez odredbe zelen, pa se govori samo obrati bostan, u istom značenju: „zlo proći, propasti”, „nastradati”. Primera takve upotrebe ima dosta i u našoj govornoj praksi i u književnosti. U Rečniku SANU navodi se ova potvrda iz dela Milovana Glišića: „Pa još ako uhvate da sam ja tome uzrok, onda sam ti obrao bostan.” Isti frazem, upravo u takvom (užem) obliku, nalazi se na više mesta i u velikom četvorotomnom romanu Vreme smrti Dobrice Ćosića, remek-delu srpske umetničke književnosti. U romanu Daleko je sunce istog pisca postoji i šira verzija – obrati zelen bostan: „Ako ovi zavladaju, obrasmo mi zelen bostan.”
Kako je nastao izraz obrati (zelen) bostan, objasnio je M. S. Lalević još u predratnoj seriji časopisa Naš jezik (br. 2, 1934, 282). On kaže: „Obrao je zelen bostan… znači da je neko uradio posao kako ne treba… slično baštovanu koji rano obere bostan… Otuda i za čoveka koji propada kažemo ’Obrao je bostan’.” Iz toga moglo se lako razviti značenje: „loše se provesti”, „loše proći”, „propasti”, „stradati” i sl.
Kako se može videti, frazem obrati (zelen) bostan značenjski je sličan frazemu naći se u nebranom grožđu, samo što nije nastao na isti način, u istoj životnoj situaciji, niti u istom kraju, jer je očigledno da je mogao nastati na području gde ima dosta bostana, kao što je i izraz naći se u nebranom grožđu nastao u nekom vinogradarskom kraju. No, bez obzira na to, oba su se ta frazema proširila po celom našem govornom području i često se upotrebljavaju – i u svakodnevnoj govornoj praksi i u literaturi.
Literatura:
• Milan Šipka, Zašto se kaže, šesto izdanje, Novi Sad: Prometej, 2010