Neverni Toma

 

Na svetu ima dosta nevernih Toma, tj. onih koji nisu skloni da poveruju tuđim rečima dok se i sami ne uvere u njihovu istinitost; koji, dakle, sumnjaju u sve što nije dostupno njihovom vlastitom iskustvu. Ima i onih koji su preterano sumnjičavi, koji ne veruju ni u šta i teško prihvataju čak i sasvim uverljive dokaze za neku tvrdnju. Takvi se rođeni sumnjičavci takođe nazivaju nevernim Tomama. Prema tome, izraz neverni Toma u srpskom jeziku označava dvoje:

1. čoveka koji veruje samo svojim čulima, tj. onome što sam može videti, čuti ili opipati, koji, dakle, sve proverava i ništa ne prihvata unapred, bez valjanih dokaza;

2. čoveka koji je nepopravljivi sumnjičavac, koji ne veruje ni u šta.

U onom prvom smislu neverne Tome su filozofi, pa i svi istinski istraživači. Pošto je „sumnja vrlina razuma”, svako kome je stalo do istine, mora da sumnja da bi uopšte mogao misliti i dublje pronicati u tajne sveta u kojem živimo. U drugom smislu izraz neverni Toma ukazuje na negativnu osobinu onih koji su preterano sumnjičavi. Takav njihov odnos prema svetu dovodi do negiranja svega postojećeg, pa i mogućnosti bilo kakve spoznaje i napretka. Primera koji potvrđuju prvo ili drugo značenje izraza neverni Toma ima dosta u dnevnoj štampi, literaturi ili u svakodnevnom govoru, tako da ih nije potrebno ni navoditi. Biće, u svakom slučaju, zanimljivije kazati koju reč o tome kako je uopšte nastao taj izraz i ko je bio Toma čije je ime postalo simbol ljudske sumnjičavosti.

Prvi i pravi neverni Toma bio je Toma apostol, jedan od dvanaestorice Hristovih učenika i verovesnika hrišćanstva. Atribut neverni stekao je zbog toga što jedini među apostolima nije odmah poverovao u Hristovo uskrsnuće. U Novom zavetu (Jevanđelje po Jovanu, glava XX) govori se o tome kako je Isus Hristos treći dan po raspeću, dakle u nedelju, ustao iz groba (uskrsnuo). Prvo se javio Mariji Magdaleni s porukom da ode braći njegovoj (apostolima) i kaže im da se vraća „Ocu svojemu”, tj. Bogu. Uveče se pojavio i pred učenicima, dok su sedeli u zatvorenoj prostoriji, i rekao im: „Mir vam.” Potom im je pokazao ruke i rebra svoja, zbog čega su se učenici obradovali videvši Gospoda. U Jevanđelju dalje piše:

„A Toma koji se zove Blizanac, jedan od dvanaestorice, ne bješe ondje s njima kad dođe Isus.

A drugi mu učenici govorahu: vidjesmo Gospoda. A on im reče: dok ne vidim na rukama njegovijem rana od klina, i ne metnem prsta svojega u rane od klina, i ne metnem ruke svoje u rebra njegova, neću vjerovati.

I poslije osam dana opet bijahu učenici njegovi unutra, i Toma s njima. Dođe Isus kad bijahu vrata zatvorena, i stade među njima i reče: mir vam.

Potom reče Tomi: pruži prst svoj amo i viđi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi nevjeran nego vjeran.

I odgovori Toma i reče mu: Gospod moj i Bog moj.

Isus mu reče: pošto me vidje vjerovao si; blago onima koji ne vidješe i vjerovaše.”

Iz tog biblijskog kazivanja potekao je izraz neverni Toma. Zadržao se u jeziku vekovima i danas se, kako je već rečeno, upotrebljava u značenju: „onaj koji u sve sumnja, koji je ispunjen nevericom, koji ništa ne veruje, skeptik”.