Verovatno su se mnogi, bar jednom, zapitali kakva je to morala biti kajgana kad se do dana današnjeg zadržala u izrazu kojim se označava velika, izuzetna skupoća. I zašto se ta skupa kajgana veže baš za ime Svetog Petra?
Sve to biće objašnjeno po redu, ali je pre toga potrebno malo se zamisliti nad značenjem izraza o kojem je reč. Šta, u stvari, znači to košta kao Svetog Petra kajgana? Je li tu reč o kajgani Svetog Petra koja je nekoga skupo stajala, ili pak o nekoj kajgani koja je skupo stajala samoga Svetog Petra? Izraz je dvoznačan, pa je moguće i jedno i drugo tumačenje, utoliko pre što za oba postoji oslonac u pričama i literaturi.
Poći ćemo od onog prvog, koje se čini uverljivijim.
Etnolog Veselin Čajkanović u knjizi Mit i religija u Srba iznosi mišljenje da je izraz koštati kao Svetog Petra kajgana preuzet od Grka, uz zamenu imena (kod njih je umesto Svetog Petra Sveti Đorđe u istoj ulozi). Čajkanović o tome kaže: „U grčkom postoji poslovica ’Skupa li je kajgana Svetog Đorđa!’ Ova grčka poslovica postala je prema jednoj legendi o Svetom Đorđu… Legenda priča o jednom čudu koje je Sveti Đorđe učinio u Paflagoniji. Neki dečko načini Svetom Đorđu kajganu… i odnese je u crkvu. Naiđu četiri stranca, trgovca, da se pomole Bogu, vide kajganu i pojedu je. Ali svetac učini čudo i trgovci ne mogoše izaći iz hrama dok svaki od njih nije položio veliki zlatni novac… Kad su izašli iz crkve, rekoše: ’Sveti Đorđe, mnogo ti je skupa kajgana; nikad je više od tebe nećemo kupovati.’ Istu ovakvu legendu pričaju Grci o Bogorodici.”
Sasvim je moguće da je ta ili neka slična priča, uz zamenu imena (Sveti Petar umesto Sveti Đorđe), prenesena i u naše krajeve, pa je onda na osnovu nje nastao izraz o kojem je reč. A što se zamene imena tiče, ona je, kako pretpostavlja Čajkanović, mogla biti izvršena već u originalu (kao što je slučaj i sa Bogorodicom), ali je, po njegovom mišljenju, verovatnije da je načinjena nakon preuzimanja, pošto je kod nas Sveti Petar poznatiji nego kod Grka, a uz to je ta ličnost „sasvim zgodna za neku skurilnu istoriju kakva je se mogla zamišljati kao podloga našoj poslovici”. U svakom slučaju, taj autor je izričit u gramatičkom tumačenju: oblik Svetog Petra je „genitiv posesivni, kao i odgovarajuće reči u grčkoj poslovici o Svetom Đorđu”. To znači da se radi o kajgani Svetog Petra (ili Đorđa) koja je nekoga skupo stajala.
Drugo tumačenje, kako je već rečeno, polazi od pretpostavke da se radi o nekoj kajgani koja je skupo stajala Svetog Petra. O tome svedoči jedna narodna priča zabeležena u više verzija, od kojih je jednu obradio, pretočivši je u stihove, niko drugi do Jova Jovanović Zmaj.
U njegovoj pesmi pod naslovom Skupa kajgana Svetoga Petra govori se o tome kako su Isus Hristos i apostol Petar hodili po svetu da kušaju ljude. Uz to, „Hristos kuša još i Petra svoga”. Jedne večeri zanoćili su u kolibi uboge udovice Rajke, koja je imala mnogo nejake dece. Ona ih lepo dočeka i ponudi im kajganu za večeru. Hristos to odbije i ode na slamu da spava, upozorivši Petra: „Ne založi večerice njene, / večerice deci zgotovljene.” Petar, kome je bilo dosta gladovanja, ne posluša Isusa, dohvati se kajgane, ali se ona u istom času okameni tako da je nije mogao jesti. Sledećeg jutra Isus izrekne Petru tešku pokoru: „Ja ću dalje, ti ostani ovdje. / Okrst prosi, pak joj djecu hrani, dok se vratim, da ih zdrave nađem.” I tako je Sveti Petar dugo hodao od kuće do kuće proseći i hraneći decu sirote Rajke. A kad se Isus vrati i upita ga: „Je l’ sve dobro, pa da te opraštam?”, Petar mu, satrven i izmožden, odgovori: „Sve je dobro, milom tebi hvala! Al’ kajgana skupo me je stala.”
Po drugoj verziji te priče, Sveti Petar je dobio debele batine od nekog domaćina, u čijoj je kući zanoćio zajedno sa Hristom, zato što je, ne pitajući ga, spremio i pojeo kajganu. Tako ga je ta kajgana opet skupo stajala.
Ponegde se umesto Hrista javlja Bog, ali je u svim verzijama glavna ličnost ipak Sveti Petar, koji ispašta zbog pojedene kajgane. Tu se, dakle, ne radi o kajgani Svetog Petra, nego o kajgani koju je Sveti Petar pojeo, pa ga je skupo stajala.
Bez obzira na to iz koje je od svih tih anegdota potekao izraz košta kao Svetog Petra kajgana, on se i danas često upotrebljava u srpskom jeziku, u značenju: „veoma je skupo, preskupo je”.
Literatura:
• Milan Šipka, Zašto se kaže, šesto izdanje, Novi Sad: Prometej, 2010