Božić Bata – zašto se kaže

 

O zimskim praznicima pre Drugog svetskog rata deci su donosila poklone i veselila ih dva dobra starca – Sveti Nikola (za Nikoljdan) i Božić Bata (za Božić). Posle tog rata, skoro do naših dana, dolazio je zvanično samo jedan – Deda Mraz. Sveti Nikola i Božić Bata bili su već gotovo sasvim zaboravljeni. Vremena se, međutim, menjaju i oni su se ponovo vratili u naše domove – noseći, pored dečjih poklona, i jedno zanimljivo pitanje.

To pitanje ne odnosi se na Svetog Nikolu, jer tu je sve jasno: ko bi drugi dolazio na Svetog Nikolu (Nikoljdan) da deci deli darove nego lično Sveti Nikola!? Ali kad je reč o Božić Bati, onda tu ima mesta pitanju zašto se taj dobri starac sa dugom sedom bradom, kako ga deca zamišljaju (i kad se ne pojavljuje, jer noću stavlja poklone u izglancane cipele i priglavke ostavljene ispred vrata ili na prozoru) zove upravo tako – Bata.

U srpskom jeziku, prema Rečniku Matice srpske, bata (ili bato) jeste: 1. „naziv odmila za brata, devera, muško dete; ređe za oca”, zatim 2. (samo u vokativu) „kao uzrečica (često sa zamenicom moj) drug, prijatelj” (npr. „… inženjer, moj bato, pa se opet ne pravi važan”), i, najzad, 3. „odvažan, hrabar čovek, delija, đida”.

Nijedno od tih značenja ne može se vezati za Božić Batu, čak ni ono otac, jer je to značenje, kako je već rečeno, toliko retko da je teško pretpostaviti da bi se odnosilo upravo na Božić. Istina, u nekim evropskim jezicima Božić Bata naziva se Otac Božić (francuski père Noël) ili Tata Božić (italijanski Babbo Natale). Kod drugih je, opet, drukčije: u nemačkom Weihnachtsmann (Božićni čovek ili Božićko), u engleskom Santa Claus, što je preuzeto iz holandskog, gde glasi Sinterklaas (ili Sint Nicolaas, tj. Sveti Nikola), koji je, eto, u anglosaksonskim zemljama preuzeo i ulogu Božić Bate. Ali sve to ne mora važiti za nas i za srpski jezik.

Izgleda da je ime Božić Bata nastalo kod nas na osoben i veoma zanimljiv način. Profesor Novosadskog univerziteta i istoričar književnosti dr Božidar Kovaček pretpostavlja, sasvim osnovano, da je ime Bata (u vezi Božić Bata) postalo od glagola bátati (sa značenjem: „lupati, udarati (nogama pri hodu)”; „teško, s naporom hodati”). Na prvi pogled ta je pretpostavka čudna i neverovatna. Jer, kakve veze može imati Božić Bata sa glagolom lupati ili udarati!? Ipak, veza postoji.

U zbirci Srpske narodne pjesme Vuk Stefanović Karadžić zabeležio je, pored mnogih drugih, i tri božićne pesme. Jedna od te tri pesme glasi ovako:

„Božić, Božić bata

Na oboja vrata,

Nosi kitu zlata

Da pozlati vrata

i oboja poboja.”

I u Rečniku SANU zabeležene su dve varijante te pesme. Prva, preuzeta opet od Vuka, glasi:

„Božić štapom bata,

nosi suva zlata

od vrata do vrata.”

Druga je ista kao ona citirana na početku, samo bez zadnjeg stiha (sa onim poboja, što znači „dovratka”).

U svim tim varijantama imamo glagol bátati u kontekstu koji upućuje na značenje „udarati”, „lupati” i sl.: Božić štapom báta (tj. udara), ili: Božić báta (tj. lupa, kuca) na oboja vrata itd. I drugo značenje glagola bátati („ići s naporom, nesigurno”) može se javiti u sličnom kontekstu: Božić báta (tj. ide sporo, s naporom), ali je ono prvo ipak verovatnije.

Kad se sve to zna, može se pretpostaviti da je, zbog iščezavanja glagola bátati i zatamnjivanja njegovog značenja u savremenom jeziku, po prostonarodnoj etimologiji, svet počeo povezivati oblik báta (od bátati) sa imenicom báta, pa je tako od Božić báta („kuca”, „udara”) nastalo Božić Báta (ime).

Možda bi se moglo dati i neko drugo objašnjenje, ali se ovo, zasad, čini sasvim uverljivim.

 

Literatura:

• Milan Šipka, Zašto se kaže, šesto izdanje, Novi Sad: Prometej, 2010