Ostati na cedilu

 

Izraz ostati na cedilu, ili naći se na cedilu, u značenju naći se u neprilici, biti prevaren i sl., deo je šire izreke, koju je Vuk Karadžić (1787–1864) zabeležio u svojoj knjizi Srpske narodne poslovice i druge različne kao one u običaj uzete riječi (1849). Tu stoji: „Ostao kao brabonjak na cjedilu. Đekoja se ovca i koza pobrabonja u muzlici kad je muzu, pa kad se mlijeko procijedi, brabonjci ostanu na cjedilu. Mjesto brabonjak govori se i druga riječ.”

Prvobitni smisao tog izraza, bio je, dakle, u poređenju: „ostati napušten i osramoćen, kao brabonjak na cedilu”. Kasnije je izraz skraćen, pa se govori samo ostati na cedilu, u već rečenom značenju, koje je u Rečniku Matice srpske ilustrovano primerom iz dela Stevana Sremca: „I tako frajla Jula ostala na cedilu.”

Pored ostati na cedilu, u srpskom jeziku postoji i izraz ostaviti koga na cedilu, sa značenjem: „izdati, izneveriti koga”, „napustiti koga” i sl. Tako se za izigrana čoveka, koji je ostavljen u teškoj situaciji, kad mu je pomoć bila najpotrebnija, obično kaže da je ostavljen na cedilu.

Primera upotrebe tog frazema ima mnogo, i u dnevnoj štampi i u običnom, svakodnevnom govoru. To nije ni čudno, jer pri današnjem stanju morala (naročito u politici) nije redak slučaj da nekoga na pravdi boga ostave na cedilu, ili da, sticajem okolnosti, sam, kao brabonjak, ostane na cedilu.