Pirova pobeda

 

Među svim pobedama i porazima u istoriji ratova Pirova pobeda ima posebno mesto i posebno značenje. Ona se od drugih dobijenih bitaka razlikuje po tome što je, u stvari, i bila i nije bila pobeda. Jer, to je, po tumačenjima koja se daju u rečnicima: „pobeda koja je stajala toliko žrtava da ne predstavlja stvarni uspeh” (Rečnik Matice srpske), odnosno „sumnjiva pobeda koja ne opravdava pretrpljene žrtve i donosi više štete nego koristi pobedniku” (B. Klaić). Izraz Pirova pobeda upotrebljava se kad se želi istaći da je neko ostvario cilj koji je želeo, ali je za to platio visoku cenu i umesto sreće zbog postignutog uspeha, preovlađuje nezadovoljstvo.

Bitka u kojoj je postignuta famozna Pirova pobeda odigrala se davno, još u starom veku. Bilo je to vreme naglog jačanja Rima i postepenog slabljenja grčke premoći u Sredozemlju. Oko 280. pre n. e. Rimljani su držali vlast na širokom području od reke Po na severu do južnih krajeva Apeninskog poluostrva, gde su se nalazile grčke kolonije. Daljem prodiranju rimskih legija i širenju Rimske imperije na jug suprotstavio se epirski kralj Pir (318–272. pre n. e.). Da bi zaštitio grčku koloniju u Tarentu, on je u bici kod grada Herakleje u Lukaniji, 280. godine, sa 25000 vojnika i 20 slonova (koji su, kao novo „oružje”, uneli paniku među neprijateljske vojnike) do nogu potukao svoje protivnike. Ohrabren tom pobedom, Pir je krenuo u dalji pohod kroz Lukaniju, Samnitiju i Kampaniju sve do Lacija. Kod Auskula u Apuliji (279) ponovo se sukobio sa Rimljanima, ali su ga oni ovaj put dočekali mnogo organizovanije i pružili mu snažan otpor. Pir je i tom prilikom odneo pobedu, ali uz toliko gubitaka da je bio prisiljen da uputi izaslanike u Rim i zatraži mir. Pošto je Senat odbio njegovu ponudu, povukao se na Siciliju, ali mu uskoro Rimljani, u bici kod Beneventa (275), zadaju odlučujući udarac. Razočaran, poslednjim snagama pokušava da osvoji Peloponez, ali u ratu sa Spartom gine prilikom napada na Argos (272).

Izraz o kojem je ovde reč vezan je za bitku kod Auskula. Plutarh (u Pirovom životopisu) i drugi istoričari onoga vremena svedoče da je epirski kralj u toj bici zaista pretrpeo ogromne gubitke. Kada su ga nakon sumnjive pobede laskavci, pripuzi i čankolizi iz njegove svite počeli hvaliti i slaviti kao velikog trijumfatora, čestitajući mu na uspehu, Pir je, navodno, rekao: „Još jedna takva pobeda i mi smo propali.” Ili, po drugima: „Ako još jednom ovako pobedim, vratiću se iz Italije bez vojnika.”

Tako je nastao izraz Pirova pobeda, koji se i danas upotrebljava kad se želi označiti da je neki uspeh postignut uz velike žrtve te da je po tome ravan porazu. Pir jeste pobedio u nekoliko početnih bitaka, ali su na kraju ipak Rimljani dobili rat. Odatle, moglo bi se reći da osnovni smisao izraza Pirova pobeda jeste da označava pobedu kojom se dobija bitka, a gubi rat.