Vrzino kolo – zašto se kaže

 

Frazem vrzino kolo u savremenom jeziku upotrebljava se uglavnom u značenju „začarani krug”, „koloplet”, „zavrzlama” ili „vrtlog, zbrka, haos” i sl. To, međutim, nije ni jedino ni izvorno značenje tog frazema. U velikom Rečniku SANU izraz vrzino kolo objašnjen je ovako:

„1. prazn. začarano mesto na kojem se u noći skupljaju vile, veštice, vampiri i sl.,

2. prazn. igra koju igraju vile, veštice i sl.,

3. fig. metež, uzburkanost, začarani krug.”

I u Rečniku Matice srpske uz taj izraz na prvom mestu stoji objašnjenje da je to, po narodnom verovanju: „ples, igra veštica; mesto sastanka, ročište veštica i vila”.

Da je izraz vrzino kolo nastao u narodu i da je u njega utkano narodno praznoverje, svedoči Vuk Stefanović Karadžić, koji je još 1818. u Srpskom rječniku zapisao:

„Vrzino kolo, n. Srbi pripovijedaju da neki đaci, kad izuče dvanaest škola, otidu (njih 12 mora biti) na vrzino kolo (da dovrše sa svijem i da se zakunu. A gdje je to vrzino kolo, i šta je, Bog bi ga znao.), i ondje nekakvu osobitu knjigu čateći nestane jednoga između njih dvanaest (odnesu ga đavoli ili vile), ali oni ne mogu poznati koga je nestalo… (Taj je bio i na vrzinu kolu – govori se za čovjeka koji je mnogo učio.) Takovi đaci poslije zovu se grabancijaši, i idu sa đavolima i sa vilama, i vode oblake u vrijeme grmljave, oluje i tuče.”

Iz takvih predstava o začaranim mestima, gde se u zajedničko kolo spliću vile, vampiri, đavoli i đaci vilenjaci, mestima koja su običnim smrtnicima nedokučiva, poniklo je i današnje značenje izraza vrzino kolo – „začarani krug” ili „zbrka, haos”.

 

Literatura:

• Milan Šipka, Zašto se kaže, šesto izdanje, Novi Sad: Prometej, 2010