Vrzino kolo

 

Frazem vrzino kolo upotrebljava se uglavnom u značenju začarani krug, koloplet, zavrzlama ili vrtlog, zbrka, haos i sl. To, međutim, nije ni jedino ni izvorno značenje tog frazema. U velikom Rečniku SANU izraz vrzino kolo objašnjen je ovako:

„1. praznoverje: začarano mesto na kojem se u noći skupljaju vile, veštice, vampiri i sl.; 2. praznoverje: igra koju igraju vile, veštice i sl.; 3. figurativno: metež, uzburkanost, začarani krug.”

I u Rečniku Matice srpske uz taj izraz na prvom mestu stoji objašnjenje da je to, po narodnom verovanju, „ples, igra veštica; mesto sastanka, ročište veštica i vila”.

Da je izraz vrzino kolo nastao u narodu i da je u njega utkano narodno praznoverje, svedoči Vuk Stefanović Karadžić (1787–1864), koji je još 1818. u Srpskom rječniku zapisao:

Vrzino kolo, n. Srblji pripovijedaju, da neki đaci, kad nauče dvanaest škola, otidu (nji 12 mora biti) na vrzino kolo (da dovrše sa svim i da se zakunu? A đe je to vrzino kolo? I šta je? Bog bi ga znao.), i onđe nekakvu osobitu knjigu čateći nestane jednoga između nji dvanaest (odnesu ga đavoli ili vile), no oni ne mogu poznati koga je nestalo. (Taj je bio na vrzinu kolu – govori se za čoveka koji je mlogo učio.) Takovi đaci poslije zovu se Grabancijaši, i idu sa đavolima i sa vilama, i vode oblake u vrijeme grmljave, oluje i tuče…”

Iz takvih predstava o začaranim mestima, gde se u zajedničko kolo spliću vile, vampiri, đavoli i đaci vilenjaci, mestima koja su običnim smrtnicima nedokučiva, poniklo je i današnje značenje izraza vrzino kolo: „začarani krug, zavrzlama, zbrka”.