Frazem vrzino kolo u savremenom jeziku upotrebljava se uglavnom u značenju „začarani krug”, „koloplet”, „zavrzlama” ili „vrtlog, zbrka, haos” i sl. To, međutim, nije ni jedino ni izvorno značenje tog frazema. U velikom Rečniku SANU izraz vrzino kolo objašnjen je ovako:
„1. prazn. začarano mesto na kojem se u noći skupljaju vile, veštice, vampiri i sl.,
2. prazn. igra koju igraju vile, veštice i sl.,
3. fig. metež, uzburkanost, začarani krug.”
I u Rečniku Matice srpske uz taj izraz na prvom mestu stoji objašnjenje da je to, po narodnom verovanju: „ples, igra veštica; mesto sastanka, ročište veštica i vila”.
Da je izraz vrzino kolo nastao u narodu i da je u njega utkano narodno praznoverje, svedoči Vuk Stefanović Karadžić, koji je još 1818. u Srpskom rječniku zapisao:
„Vrzino kolo, n. Srblji pripovijedaju, da neki đaci, kad izuče dvanaest škola, otidu (nji 12 mora biti) na vrzino kolo (da dovrše sa svim i da se zakunu? A đe je to vrzino kolo? I šta je? Bog bi ga znao.), i onđe nekakvu osobitu knjigu čateći nestane jednoga između nji dvanaest (odnesu ga đavoli ili vile), no oni ne mogu poznati koga je nestalo. (Taj je bio i na vrzinu kolu – govori se za čoveka koji je mlogo učio.) Takovi đaci poslije zovu se grabancijaši, i idu sa đavolima i sa vilama, i vode oblake u vrijeme grmljave, oluje i tuče. Grabancijaši su svi izdrpani (’kakav je izdrpan, kao grabancijaš’).”
Iz takvih predstava o začaranim mestima, gde se u zajedničko kolo spliću vile, vampiri, đavoli i đaci vilenjaci, mestima koja su običnim smrtnicima nedokučiva, poniklo je i današnje značenje izraza vrzino kolo – „začarani krug” ili „zbrka, haos”.
Literatura:
• Milan Šipka, Zašto se kaže, šesto izdanje, Novi Sad: Prometej, 2010