Piše se psalam.
U starijem jeziku reč se nije mogla završavati na dva suglasnika, osim na -st, -zd, -št ili -žd. Drukčije suglasničke grupe razbijane su nepostojanim a, kakav je slučaj sa imenicom psalam (od grčkog psalmós). Pod naletom mnogobrojnih tuđica (film, monarh, revanš, sport, tekst i dr.) to ograničenje za finalne suglasničke grupe prestalo je da važi.